Весић: Места где се стално праве депоније биће покривена камерама

У Београду се годишње уклони 150.000 кубних метара отпада, али за исти период никне 200 нових депонија. Због тога ће ове године за те намене у Београду бити издвојено више од 120 милиона динара.

– Најпре ћемо ризична места у граду, посебно на Ибарској магистрали и око велетржница, покрити камерама. То су, иначе, места где се стално праве депоније и на тај начин ћемо моћи да казнимо оне који одлажу грађевински или сличан материјал на дивље депоније – каже за РТС градски менаџер Горан Весић.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић сматра да је највећи задатак на комуналним предузећима и да она треба да покажу ажурност на терену како би се смеће брже уклањало. Са друге стране, каже Радовић, локалне самоуправе, републичка односно градска власт, као и медији и цивилни сектор, требало би да буду укључени у подизање свести о заштити животне средине. Најскупље и најобимније поглавље у процесу приступања Србије Европској унији чека нас управо у области заштите животне средине.

Усклађивање прописа и праксе очекује се у наредних 15 година, а за то ће Србији бити потребно, процењује се, око 10 милијарди евра. У Србији има око 3.500 дивљих депонија. Највише их је на ободу престонице, уз Ибарску магистралу и око великих пијаца. Србија проблем депонија мора да реши пре уласка у Европску унију, али и да се окрене рециклажи као перспективној и еколошки важној индустрији. У овом тренутку у Србији се рециклира само 10 одсто отпада, што је четири пута мање него у Унији. Процена Привредне коморе Србије је да се због тога годишње у депоније затрпа 50 милиона евра.