На трибини љубитеља историје – становање у Београду у бронзано доба

Трибина љубитеља историје Београда, на којој ће се говорити о становању у бронзаном добу на територији Београда, одржаће се у понедељак, 2. марта, у 18 часова у Конаку кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића 8). Како је најављено из Музеја града Београда, на трибини „Поновни процват живота на теловима – становање на територији Београда у бронзано доба” говориће доц. др Марија Љуштина са Филозофског факултета. Улаз је слободан.

За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као такозване керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици – материјалу којим човек суверено влада већ миленијумима. О простору у ком је стваран тај керамички материјал, где се становало и обављале друге активности, зна се неупоредиво мање.

Сагледавајући бронзано доба у целини, од половине трећег миленијума пре нове ере до првих векова првог миленијума пре нове ере, територија Београда дала је целовитију слику о погребној пракси. Насеља која су „хранила” та гробља знатно су слабије истражена. Изузетак од тог правила представљају вишеслојна насеља типа тел, која су у развијеној фази бронзаног доба поново постала атрактивна за насељавање. Ова насеља на лесним терасама на обали Дунава била су важни пунктови у циркулацији људи и добара. Она су формирана у време када у егејском свету на југу Балканског полуострва процват доживљавају „цивилизације палата”. Подаци којима данас располажемо указују да је раскош критско-микенских палата у области „београдских става” замењена насељима по мери обичног човека, чије су активности биле директно везане за велику реку.