Весић: Објављен списак 1.500 локација на којима није плаћена накнада за грађевинско земљиштe

Градски менаџер Горан Весић изјавио је данас да је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда објавила на својој интернет-страни списак од око 1.500 локација у Београду на којима инвеститори дугују више од 26,7 милијарди динара на име накнаде за уређивање грађевинског земљишта.

– Као што смо најавили током прошле године, настављамо са напорима да несавесне инвеститоре који варају државу, Град Београд и своје купце, и не плаћају накнаду за грађевинско земљиште приморамо да изврше своје обавезе. У Београду постоји око 1.500 локација на којима су несавесни инвеститори током протекле деценије избегли да плате надокнаду за грађевинско земљиште. Ми смо све те локације пописали, снимили и знамо тачно стање на њима. Нажалост, на многима од њих су изграђени и усељени стамбени и пословни објекти, дакле инвеститори су остварили екстра зараду јер нису платили накнаду за грађевинско земљиште, а узели су паре од купаца. Тако су преварили и своје купце, али и државу. Нажалост, протеклих десет година то им је било омогућавано. Грађани треба да знају да се накнада за грађевинско земљиште користи за изградњу инфраструктуре односно за путеве, водовод, канализацију, али и школе и обданишта. За 26 милијарди динара, које је неко у прошлости омогућио овим инвеститорима да зараде уместо да плате Граду, могло је много важних објеката за живот грађана да се изгради – рекао је Весић.

Он је поручио да је сада само објављен списак свих локација на којима није плаћена накнада за грађевинско земљиште како би грађани који су купили станове и пословне просторе знали да су преварени, као и да они који би желели да купе стан или пословни простор могу да знају који инвеститори дугују за накнаду за грађевинско земљиште и да једноставно не послују са њима већ са оним инвеститорима који све обавезе према Граду плаћају уредно и на време.

Први део потраживања од 11,1 милијарде динара односи се на тужбе које је Дирекција покренула према дужницима који не плаћају уговорене рате. Други део потраживања од 4,1 милијарде динара односи се на дужнике који су изгубили судске спорове са Дирекцијом, а трећу групу од  11,5 милијарди динара представљају правна лица над којима су покренути стечајни поступци у којима је Дирекција пријавила своја потраживања.

– Као што је познато на почетку наше акције крајем прошле године, Дирекција је позвала инвеститоре да судским поравнањем измире своје обавезе. Један број инвеститора се одазвао овом позиву и регулисао своје односе и прихватио да плати обавезу на рате – рекао је Горан Весић и додао да ће Дирекција још једном позвати све инвеститоре да плате своју обавезу на рате и избегну плаћање судских трошкова и затезних камата.

Највећи део дуговања настао је у периоду од 2004. до 2011. године коришћењем законске могућности да се приликом склапања уговора плати само 10 посто уговореног износа, чиме се стицало право на грађевинску дозволу и отпочињање изградње.

– После тога неки инвеститори су једноставно престајали са плаћањем, објекте су завршавали и у одређеном броју их продавали на тржишту некретнина, а обавезе према Граду су остале неизмирене. Претходна Градска управа овим проблемом се није бавила, а нико ове инвеститоре није контролисао. Надам се да то није било намерно, али било како било наследили смо потпуни хаос у овој области који покушавамо да решимо и да уредимо. Нови закон о планирању и изградњи омогућава да сваки инвеститор, ако испуњава услове, добије грађевинску дозволу за 28 дана, смањене су накнаде за грађевинско земљиште, али ће се оне стриктно наплаћивати и нико више неће моћи да вара и државу и купце – рекао је Весић.

Он је додао да Град Београд у прошлости није успевао да наплати ове накнаде јер се одлуком тадашњег градског руководства Дирекција у спорним уговорима обезбеђивала меницама за физичка лица и уговорним овлашћењима за правна лица.

– Несавесни инвеститори су тако лако варали Град јер су физичка лица која су издавала личне менице најчешће била без имовине, а фирме основане само за посао изградње једног објекта су пошто им Град блокира рачун затварале и посао наставаљале преко нових компанија. Невероватно је да то нико није приметио ни покушао да промени ову праксу када се показало да све више несавесних инвеститора вара Град – запитао се Горан Весић.

Према његовим речима, новим законским одредбама о плаћању доприноса за уређивање грађевинског земљишта на рате, инвеститори су дужни да као средство обезбеђења доставе неопозиву банкарску гаранцију или да успоставе хипотеку на објекту у корист Града Београда, осим у случају ако граде породични стамбени објекат до 200 квадрата, и на тај начин заштићени су и грађани и купци, али и држава јер ће нови инвеститори морати да плате све своје обавезе.

– Што се старих инвеститора тиче, позивам грађане да на сајту наше Дирекције проверавају да ли су платили накнаду за грађевинско земљиште и да не купују станове и пословне објекте од њих ако то нису урадили већ само од савесних инвеститора каквих има веома много – рекао је Весић и поручио да Град Београд води судске спорове против несавесних инвеститора и да ће пре или касније наплатити оно што се дугује Граду увећано за судске трошкове и затезне камате.