Горан Весић: Почела садња 53 платана које смо увезли из Беча
Град Београд је донео одлуку да се Академски парк затвара од поноћи до пет сати ујутру због тога што је он доста девастиран, као и због тога што је постао место окупљања људи који га уништавају, рекао је градски менаџер Горан Весић за Студио Б.
– Обрисали смо графите, радимо капије и за седам дана ће тај парк почети да се закључава. Завод за заштиту природе је, вршећи надзор над зеленилом, пре годину дана дао налог да се 21 стабло посече. Та стабла су у лошем стању, трула су, могла су да падну и угрозе безбедност људи. „Градско зеленило” је када је почела реконструкција посекло стабла и истовремено је почела садња 53 нове саднице, дупло више него што их је било. То су платани из Аустрије, који красе паркове у Бечу. Они су високи осам метара, имају широке крошње и праве велики хлад. У јаности су се појавиле спекулације да се стабла секу због тога што ће ту да се прави гаража. Гаража се прави испод окретнице и нема никакве везе са оним изнад земље, а и зашто бисмо садили нова ако желимо само да посечемо стабла – рекао је Весић.
Он је истакао да ће почети и да се примењује градска одлука према којој ће онај ко напише графит, морати и да га обрише.
– Градски урбаниста Милутин Филић и ја смо разговарали са удружењима графитера који раде уметничке графите, тако да ће се дефинисати одређене површине у граду на којима ће моћи да се цртају графити. Образоваћемо комисију, биће одређене површине и онда ће моћи да конкуришу, да дају скице тога што ће нацртати. Комисију ће чинити стручни људи, а не људи из града. Онда ће они са дозволом града радити графите и то ће заиста улепшати неке делове, јер када су урађени како треба, могу да буду права уметност. Тако на пример огромни бетонски стубови на Мосту на Ади просто маме људе да нешто напишу и нема никаквих разлога да се ти стубови не дају за осликавање. Када се јапанска амбасада радила на Новом Београду, они су дали да се ослика ограда и по њој више нико није писао. Имаћемо састанке и са навијачким групама јер и њих хоћемо да укључимо у то. Њихови графити у којима они изражавају љубав према свом клубу могу да буду лепи. Графита не треба буде свуда, на зградама које су под заштитом државе, нема места графитима који су поруке мржње и који руже фасаде. Граски урбаниста Милитин Фолић ради на томе, јер има доста празних фасада у доњим деловима града да буду понуђене за сликање мурала. То је суштина ове одлуке, а не да се људи кажњавају. Одлука је донета да би град био уређен, у складу је са жељом већине грађана јер графити свима нама сметају, али нису сви графити ружни – навео је Весић.
Говорећи о пролећном сређивању града, Весић је нагласио да су идентификоване депоније у граду, те да ће у оквиру акције чишћења и оне бити саниране.
– Поента пролећног чишћења града није да у томе да учествују само градске службе, што раде сваки дан читаве године, у овој акцији ће учествовати грађани заједно са градом и општинама. Тако ћемо једног дана позвати грађане да изнесу кабасти оптад, па ћемо са скупштином станара договорити да се уреди зеленило око њихових зграда, укључићемо познате личности, општине ће идентификовати важна места која треба да се очисте, офарбаћемо клупе. У акцији ће учествовати и школе и вртићи. Дакле, важно је да у томе сви учествујемо. После дуго година ово је једна велика акција која треба да прерасте у традиционалну. Договорили смо са „Градским стамбеним” да обиђу све зграде које одржавају, да поразговарају са станарима и да заједно са њима идентификују проблеме. То предузеће нема много новца и не може све проблеме да реши, али може да реши неке ситне ставри – казао је градски менаџер.
Када је реч о пребројавању путника у градском превозу, Весић је рекао да се то радило како би се направио нови ред вожње.
– Ред вожње који сада постоји направљен је пре неколико деценија, нико није узео у обзир да се град мења, да настају нова насеља, да негде има мање, а негде више људи. Ми сада тачно знамо колико има путника на свакој линији и на основу тога можемо да планирамо како ће те линије изгледати. Тако је линија 95 најоптерећенија у граду са 83.704 вожње дневно, после ње је линија 23 са око 75.783 вожње, па линија 16 са 66.000, па линија 65 са 64.000, а постоје линије које су слабо оптерећене као што је линија 110, која има 68 вожњи, затим 405, па линија 513. Оптерећеност трамваја је 17 одсто и очигледно је да то није рађено како треба. У трамваје је уложен огроман новац, куповани су нови трамваји, а они су празни. Два и по милиона вожњи има дневно у Београду, од тога 63 одсто корисника не преседа, значи користи само једну линију, то јест један превоз – прецизирао је Горан Весић.