У Конаку кнегиње Љубице у понедељак трибина о становању у Београду у првом миленијуму пре нове ере

На трибини љубитеља Београда, која ће се у понедељак, 6. априла, у 18 часова одржати у Конаку кнегиње Љубице, археолог Драгана Стојић говориће о становању у Београду у I миленијуму пре нове ере.

Гвоздено доба обухвата први миленијум пре н.е. То је раздобље када је човек овладао технологијом израде предмета од гвожђа, време миграционих кретања и социјалног раслојавања. Развој земљорадње уз сточарство доприноси стабилизацији живота у старијем гвозденом добу. Насеља која су релативно добро очувана могу се сврстати у три типа. Најбројнија су неутврђена равничарска насеља сезонског карактера, која се подижу на високим речним обалама. Становало се у земуницама и полуземуницама, али и надземним кућама (шљункара, асфалтна база). Насеља која су подигнута на узвишењима, као што су телови и градине, заштићени су одбрамбеним рововима или шанчевима (Белегиш, Шанчине). Присуство Келта у млађем гвозденом добу откривамо преко гробова на Карабурми и Роспи ћуприји, Новим Бановацима, Земуну, Прогару и другим насељима. Келти су најчешће бирали равничарске терене на обалама великих река, на ком су оснивали привремена насеља. Први трагови стамбених објеката Скордиска у Подунављу датирају из времена краја II и почетка I века п.н.е. Своје домове граде у оквиру утврђених насеља (Стари Сланкамен), као и ван њих, на отвореном, равном простору у мањим насеобинским заједницама, типа мањих села.

Предавање има за циљ да приближи свакодневни живот човека гвозденог доба Београда и околине.