Искуства градова у примени модела јавно-приватног партнерства

Представници главних градова региона представили су данас на Самиту престоница 2015 у „Сава центру” своја искуства у примени модела јавно-приватног партнерства у комуналним пословима за које је задужен град.

Никола Михајловић из ИФЦ-а (Међународне финансијске организације, иначе дела групације Светске банке) изјавио је да Београд планира да реши проблем отпада путем јавно приватног партнерства и навео да се у српској престоници годишње ствара 600.000 отпада који се на неодговарајући начин одлаже на депонију у Винчи.

Он је рекао да тренутни систем управљања отпадом покрива 100 одсто територије, а простор да се унапреди постоји у делу одвајања отпада и рециклирања.

–Управљање отпадом мора боље да се реши, а јавно-приватно партнерство је добро решење за Београд, с обзиром да искуства у свету показују да приватни сектор у тим пословима уводи нове технологије – рекао је Михајловић.

Он је подсетио да ће Београд расписати тендер за јавно-приватно партнерство када је реч о депонији Винча и да ће уговор бити склопљен са компанијом која понуди најбоље услове.

Заменик градоначелнилка Варшаве Михал Олшевски изјавио је да је тај град применио ЈПП у области енергетске ефикасности, у јавном превозу, уличном осветљењу и грејању.

Олшевски је рекао да Варшава ради на развоју геотермалне енергије која ће се користити у оквиру система централног грејања.

Представник компаније Star Refrigeration & Emerson Climate Tećnologies изјавио да та фирма нуди напредна решења за уштеду енергије и као пример навео је највећу топлану на свету у близини Осла која из фјордова извлачи енергију за хлађење и грејање.

Он је нагласио да би Београд могао да искористи предност што има две велике реке, Саву и Дунав, и да користећи те реке добија енергију по нижој цени. Међутим, додао је он, за то је потребна одговарајућа опрема и инвестиције.
Заменик градоначелника Софије Ирина Савина рекла је да тај град много улаже у пројекте енергетске ефикасности, те да Бугарска планира да повећа удео енергетских ефикасних објеката са садашњих до 25 одсто у 2020. години.

За то је, како је казала, мењати политику грдова, имплементирати много пројеката.Софија је, према њеним речима, планирала да смањи емисију CО2 до 22 одсто до 2020. године

Саветник градоначелника Букурешта Костин Беревојану рекао је да је тај град раније имао велике проблеме са водоснабдевањем и да је 2.000. године склопио уговор о концесији на 25 година.

Концесионар је у првих 15 година инвестирао око 450 милиона евра, и за то време направио профит око 230 милиона. У првих седам година је реинвестирао све", рекао је он.

Тај аранжман је, како је навео, значајно унапредио водоснабдевање и третман отпадних вода у Букурешту.

Директор продаје за међународна тржишта Елнос групе Момир Станојевић изјавио је да су будућност паметни градови, контрола енергије и управљање отпадом.