Град Београд ће заједно са донаторима тражити средства за потпуни завршетак реконструкције КБЦ „Др Драгиша Мишовић”

Председник Скупштине Београда Никола Никодијевић и градски менаџер Горан Весић обишли су данас Клиничко-болнички центар „Др Драгиша Мишовић” како би се уверили у динамику припрема и реализацију пројекта санације и адаптације комплетне зграде хирургије тог КБЦ-а. Обиласку су присуствовали и градска секретарка за здравство Вера Дражић и директор КБЦ „Др Драгиша Мишовић” Радисав Шћепановић.

Никодијевић је рекао да је Град Београд издвојио 138 милиона динара за реконструкцију прве фазе, која је у току, а град ће такође обезбедити и новац за наставак реконструкције. Он је изразио задовољство што радови у тој болници напредују, јер, како је навео, она има велики значај не само за Београд већ и за читаву Србију.

– Болница не може бити пуштена у употребу, нити један њен део, док се комплетна зграда не реновира. Ми ћемо се трудити да у што краћем року обезбедимо средства, али и да разговарамо са донаторима како би нам помогли. Радујем се што ће ова болница кроз коју годину поново почети да ради пуним капацитетом. Ово је једина здравствена установа у Србији која је добила акредитацију на седам година, што говори о квалитету здравствене заштите, безбедности пацијената и особља. Ова установа је била чувена и раније, али и у тешким околностима после пожара 2009. године успела је да настави са радом, истим капацитетом као и раније, али у много тежим условима. Од 2009. па готово до данас држава није уложила ниједан динар у реновирање. ЦИП је тек 2011. урадио идејни пројекат, који је предвиђао да реконструкција дела који је страдао у пожару кошта око 400 милиона динара. Од тада, 2012. и 2013. добили смо донације Амбасаде Сједињених Америчких Држава и Амбасаде Турске. Тим донацијама су операциони блокови завршени на време, према изузетним стандардима, каквих има мало у Србији. Уговорна обавеза града тада је била да паралелно са тим донацијама настави свој део реконструкције болнице. Међутим, до данас ништа није уложено – објаснио је Никодијевић.

Градски менаџер Горан Весић је такође изразио задовољство што су радови у тој болници кренули и захвалио амбасадама на донацији, као и директору болнице који, како је навео, улаже велику енергију да та болница задржи достојан ниво.

– Град Београд није испуњавао своје обавезе од 2009. године, док донатори јесу. Град треба да обезбеди још око 300 милиона динара, како би болница била потпуно завршена. Тиме ћемо се бавити у наредном периоду, али ћемо разговарати са донаторима који су већ дали новац и пробати да обезбедимо и друге донације. Нећемо се ослањати само на буџет града, који је још у фази финансијске стабилизације, те морамо да водимо рачуна о сваком динару. Учинићемо све да преко донација, фондова Европске уније и од земаља које желе да донирају, обезбедимо средства да се болница заврши – рекао је Весић и додао да је надлежност града примарна заштита, као и четири клиничко-болничка центра.

Он је прецизирао да ће у наредном периоду Град Београд покушати да реши и смањи листе чекања у домовима здравља.

– То ћемо покушати да решимо тако што ћемо увести софтвер у домове здравља, како би грађани који заказују преглед код специјалисте могли одмах да закажу термин. Верујем да ћемо веома брзо моћи да покажемо резултате тога – навео је Весић и додао да је град уложио и новац у део Земунске болнице, као и да постоје планови за Градску болницу на Звездари.     

Шћепановић је прецизирао да се тренутно обављају радови на трећем спрату болнице, али и на вертикалама струје, водовода и канализације, климатизације, као и све оно што у болници мора да буде по највишим стандардима.

– Охрабрен сам јер су нам дата велика средства, готово 140 милиона динара за реконструкцију, после пет година незаинтересованости. Једини начин да се реше проблеми збрињавања хитних медицинских стања јесте да се ова болница врати у пуну функцију. То значи да се врати некадашњих 120 хируршких кревета и пет операционих сала. Надам се да ће радови бити брзи јер су кључни делови завршени – нагласио је Шћепановић и захвалио Граду Београду на обезбеђеним средствима.

Он је објаснио да ће та болница по завршетку добити пет нових операционих сала, централну стерилизацију, најсавременију лабораторију, рендген-дијагностику, са скенером, магнетном резонанцом, као и интерну медицину са интензивном негом и коронарном јединицом и потпуно нову ангио-салу.

Градска секретарка за здравство Вера Дражић је рекла да је менаџмент града препознао значај овог клиничко-болничког центра и значај да се зграда која је изгорела оспособи.

– Град води рачуна и о томе да определи средства за апарате како би ова болница могла да функционише, те је за ту намену у овај клиничко-болнички центар уложено 40 милиона динара прошле и ове године. За остала три клиничко-болничка центра ове године је опредељено више средстава него прошле, јер је неопходно повећати капацитете у њима. Највише средстава се опредељује за опремање операционих сала – прецизирала је она.