Град Београд представио кључне пројекте на конвенцији „Србија ка Европи”

Град Београд представио је кључне пројекте на конвенцији „Србија ка Европи”, која је данас одржана у хотелу „Метропол”, с циљем унапређења привредне сарадње Србије и Италије и побољшања економске климе у локалним срединама.

Конвенцији је присуствовао градски менаџер Горан Весић, чланови Градског већа и директори београдских јавних предузећа, док је презентацију о пројектима у Београду одржао помоћник градоначелника Борко Милосављевић.

Поред представника Града Београда, конвенцији су присуствовали и представници Владе Републике Србије, чланови дипломатског кора и привредни субјекти из Италије, а специјални гост конвенције је био Ђани Питела, председник групе социјалдемократа у Европском парламенту, који се претходно састао и са српским премијером Александром Вучићем.

Борко Милосављевић је подсетио да је Београд политички, културни и административни центар овог дела Европе. Такође, Београд је универзитетски и све већи туристички центар Европе и света.

– Оно што треба Београд још више да етаблира на мапи Европе и света јесте управо пројекат „Београд на води” у вредности од 3,1 милијарде евра. Предвиђено је да се изгради 1,8 милиона метара квадратних пословног и стамбеног простора – указао је Милосављевић и позвао учеснике конференције из Италије да дају своје савете и да препознају свој интерес у оквиру овог пројекта.

Он је истакао да остали пројекти у Београду могу да се поделе у три кључне категорије. Реч је, како је навео, о пројектима који ће се радити по принципу јавно-приватног партнерства, док се преостали пројекти односе на гринфилд инвестиције и пројекте из процеса приватизације.

– Пројекти који су разрађени из области јавно-приватног партнерства подељени су на пројекте из области енергетике, комуналне инфраструктуре и области саобраћаја. Први пројекат из области енергетике који ће бити реализован током ове године јесте уређење депоније Винча. Реч је о једној од највећих неуређених депонија у овом делу Европе, која овим пројектом од великог проблема постаје потенцијал. Објава јавног тендера за овај пројекат биће у другој половини године, вредности око 250 милиона евра, с циљем покретања рециклаже комуналног отпада и покретања обновљивих извора енергије – указао је помоћник градоначелника.

Он је представио студију којом би топлотна енергија, коју производи термоелектрана ТЕНТ у Обреновцу, била искоришћена на одговарајући начин, будући да се сада она директно и неповратно избацује у реку Саву. Постоји могућност исплативости пројекта као алтернативног вида загревања, пре свега Новог Београда, чија вредност је 187 милиона евра. Такође, како је најавио, ове године биће расписан јавни позив за изградњу такозваних „топлотних пумпи”, које ће представљати један од првих пројеката по принципу јавно-приватног партнерства у Београду. Суштина је да се искористи топлотна енергија двеју београдских река, а вредност пројекта је 75 милиона евра.

Милосављевић је додао да је Београд једина европска престоница која има нулти проценат третмана отпадних вода, као и велики проблем са канализацијом, јер трећина престонице користи индивидуалне јаме. 

– То јесте један од великих проблема Београда али, како сам рекао, они представљају и велике инвестиционе потенцијале. Први пројекат из третмана отпадних вода биће изградња колектора, по принципу јавно-приватног партнерства, чија ће вредност износити 109 милиона евра – навео је Милосављевић и најавио да је план да се поред овог колектора у будућности подигну још четири фабрике за прераду отпадних вода.

Он је у наставку презентације представио пројекат изградње подземних гаража, који ће се такође реализовати из јавно-приватног партнерства. План је, према његовим речима, да се у наредне четири године уради 16 подземних гаража, док ће за прве четири бити расписан тендер већ у другој половини године.

Такође, Милосављевић се осврнуо и на изградњу метроа, истакавши да је он од стратешког значаја, као и да је Град Београд урадио све припремне студије за интегрисани вид саобраћаја у престоници.

Вредност овог пројекта је преко милијарду евра, уз подсећање Милосављевића да су владе Србије и Француске потписале споразум о сарадњи о његовој реализацији.

Он је најавио да се планира и изградња нове железничке и атобуске станице, која је условљена пројектом „Београд на води”, који ће се, такође, реализовати по принципу јавно-приватног партнерства.

Милосављевић је оценио да приватизација националног авио-превозника представља позитиван пример, јер је „Ер Србија” постала лидер у овом делу Европе.

– Због повећања броја путника за 82 одсто за само годину дана, док је број путника на Аеродрому „Никола Тесла” повећан за више од 30 одсто, наметнула се потреба да се озбиљно и брзо траже решења за проширење аеродрома. Вредност пројекта је између 500 и 600 милиона евра, а концесија се нуди као вид заједничке сарадње – прецизирао је помоћник градоначелника.

Он је подсетио да Град Београд има око 76 хектара уређеног инфраструктурног земљишта, које би се понудило преко пројеката директне изградње и гринфилд инвестиција. Када је реч о пројектима приватизације, Милосављевић је истакао да Београд нуди највећи пољопривредни комбинат у овом делу Европе.

– ПКБ има 35.000 хектара обрадивог земљишта, налази се у близини двеју река и аеродрома, са обезбеђеним локалним тржиштем, и обезбеђује 10 процената укупне производње млека на територији престонице. Тиме не чуди велика заинтересованост за ову приватизацију – указао је Милосављевић.

Он је подсетио да Београд сада има другачији и активнији приступ инвеститорима, и позвао учеснике скупа да посете сајт града www.beograd.rs  како би се упознали са свим пројектима, али и потенцијалима с којима наша престоница располаже, а који се налазе у делу „Водич за инвеститоре”.

Такође је указао да при Кабинету градоначелника постоји посебан сектор који је 24 сата на располагању потенцијалним инвеститорима, и позвао учеснике да дају своје предлоге и сугестије у интересу обостране сарадње.

Организатори конвенције су компанија Ria Consulting и Привредна комора Србије, уз подршку Министарства привреде Републике Србије, Амбасаде Италије и невладине организације за развој привреде при италијанској амбасади „ITA”.