Ефраим Зуроф: У Сребреници није било геноцида, на Старом сајмишту јесте

Оно што се догодило у Сребреници није геноцид, а разлози зашто се тај злочин назива геноцидом искључиво су политички, рекао је Ефраим Зуроф, израелски историчар америчког порекла, који је присуствовао данас одржаној седници Комисије за уређење Старог сајмишта. Као да је реч о некој врсти зависти и љубоморе према геноциду и холокаусту, многи народи покушавају да докажу да се над њима десио, али у Сребреници га није било, прецизирао је Зуроф.

Овај истакнути истраживач нацистичких злочина и директор „Симон Визентал” центра у Јерусалиму дошао је у Београд, што је дало тежину настојањима града да се Старо сајмиште претвори у Меморијални комплекс и да се идеја стара деценијама коначно реализује, за шта постоји снажна политичка воља. За разлику од Сребренице, Старо сајмиште, где је страдало на десетине хиљаде недужних људи – једно је од стратишта где се десио геноцид, истакао је Зуроф.

Градски менаџер Горан Весић је рекао да ће Зурофово учешће у читавом овом пројекту, као и бројних других угледних људи, умногоме помоћи да се међународна јавност заинтересује за стварање Меморијалног комплекса на Старом сајмишту.

– У прoтеклих годину дана решени су имовинско-правни односи на Немачком павиљону, који је сада у потпуности власништво града. То ће бити први објекат који ће  моћи да буде потпуно реконструисан. Поред тога, завршен је и попис свих лица која живе у Централној кули. Уметницима којима су ту додељивани атељеи биће понуђене друге локације, у знатно бољем стању, а надамо се да ћемо до септембра, октобра успети да раселимо централну кулу – рекао је Весић.

Он је прецизирао да је Завод за заштиту споменика културе града анализирао стање у овој кули и да је она у веома лошем стању. Зато ће по завршетку расељавања, Агенција за инвестиције и становање расписати тендер за уређење Централне куле.

– Верујем да је Град Београд урадио велики посао и када буде кренуло уређивање ова два објекта, даћемо импулс људима да се заинтересују и за завршетак читавог комплекса – истакао је градски менаџер и захвалио Влади Републике Србије на свесрдној подршци у овом пројекту.

Заједничка намера свих окупљених око ове идеје јесте да Старо сајмиште постане „место сећања, едукације и истраживачког рада”. Због тога је са републиком договорено да се за Старо сајмиште донесе посебан закон, а тај статус ће помоћи да се зло које се овде догодило никад не заборави, истакао је градски секретар за културу Владан Вукосављевић.

Епископ славонски Јован Ћулибрк, који је и председник комисије, нагласио је да је у случају Старог сајмишта неопходно применити светске стандарде меморијализације и да је неопходна помоћ ауторитативних људи како би се Старо сајмиште нашло на мапи сличних меморијала у свету.