Вијугави мост спаја Бетон халу и тврђаву

Град је, уместо спиралног облака јапанског архитекте Соуа Фуџимота, одлучио да подигне пешачку пасарелу са скулптуром, коју су пре седам година осмислили вајари Мрђан Бајић и Ричард Дикон.

Тако је донесена одлука на питање спирални облак или мост. Биће подигнут вијугав мост који ће повезати пристаниште и Београдску тврђаву. Тај објекат за две године, када се очекује завршетак градње, коначно ће успоставити пречицу од шеталишта на Сави до највреднијег београдског споменика културе од изузетног значаја – утврђења на брегу изнад ушћа Саве у Дунав. Пешачку пасарелу са необичном скулптуром, коју су пре седам година осмислили вајар Мрђан Бајић и његов британски колега Ричард Дикон, град је одабрао као решење које „неће напасти тврђаву и заклонити њене лепоте”. Тај аргумент био је одлучујући да одустану од спиралног облака, пројекта јапанског архитекте Соуа Фуџимота, који је пре четири године победио на међународном конкурсу за „Центар на води” – веза Калемегданског парка са Савским приобаљем и Бетон халом.

– Од спиралног објекта смо дигли руке јер је реч о врло инвазивном пројекту који би у други план ставио Београдску тврђаву, најзначајнији споменик културе. При том, за тај објекат град нема новац – каже Милутин Фолић, градски урбаниста за Политику.

Сличне приговоре имала је и стручна јавност. За спирално решење архитекте из Токија имали су речи хвале, али су сматрали да је то објекат какав би се уклопио у неку другу локацију, само не у подножје Београдске тврђаве. Осим става да би спирални облак заклонио визуре на тврђаву – спорна је била и цена од 25,7 милиона евра. Тако је пројекат завршио у фиоци. Није искључено да се тамо нашао и због чињенице да је Фуџимотову идеју гурао бивши градоначелник Драган Ђилас. Он се водио вишедеценијском идејом да туристи који реком дођу у Београд не треба да прескачу шине и пробијају се кроз саобраћајем оптерећени Булевар војводе Бојовића како би открили чари Београда, већ да директно са брода лако стигну до главне пешачке зоне у Кнез Михаиловој улици. После смене на градском трону, нова власт се дуго није изјашњавала о спиралном облаку, јер је сву енергију усмерила ка „Београду на води” – пројекту којим ће се, уверени су, град коначно срести са реком у Савском амфитеатру. Мада, стручњаци кажу да ће и он заклонити језгро старог града и неке од најзначајнијих културно-историјских знаменитости престонице, као и да је такође прескуп.

Поједини званичници навијали су, додуше прилично стидљиво, да се идејно решење Бранислава Реџића, који је са Фуџимотом поделио прву награду, спроведе у дело, али и то је отпало. Избор је ипак пао на Бајића и Дикона, којима је у архитектонском обликовању моста помогао и академик Бранислав Митровић. На последњој, Десетој београдској недељи архитектуре, крајем маја о мосту на Калемегдану говорили су Бајић и Дикон, после чега је њиховом остварењу ветар у леђа дао градски урбаниста.

– Он је препознао квалитет пројекта који је настао као плод вишегодишње сарадње великих ауторитета на пољу скулптуре. Најзад је град одлучио да једно добро решење примени, што није уобичајено за нашу средину и нарави, јер су претходних година многи пројекти одбацивани – каже Митровић. 

До краја године биће уговорено пројектовање, прибављени услови градских и републичких завода за заштиту споменика културе и почетком следеће требало би да буде завршен главни пројекат за градњу спиралног моста, најављује Фолић.

– Прелиминарне процене су да је око милион евра потребно за изградњу моста и тражићемо донаторе који би финансирали тај подухват – истиче градски урбаниста.

Од Бетон хале мост би био удаљен десетак метара, на страни која води ка Ушћу. Његова стотинак метара дуга конструкција прелазила би пругу и Булевар војводе Бојовића и изнад Сава капије наслонила би се на Београдску тврђаву. У центру скулптуре, високе 15 метара, предвиђен је лифт. Простор између Бетон хале и ресторана „Бела виста” био би уређен.

Иначе, осим спиралног облака од челика, између Бетон хале и Калемегданског парка Соу Фуџимото је предвидео да постојећа трамвајска траса остаје на садашњој локацији, а у истој равни био би централни трг. Посетиоцима би на располагању било и мноштво продавница, галерија, ресторана, зелених површина... Изградња објекта од око 20.000 квадрата, са комерцијалним, изложбеним и музејским простором и техничким просторијама, и уређење 26.000 квадрата отвореног простора, са парковима и паркинзима, требало је да почне 2014. године и да траје годину и по до 24 месеца. Град је пре три године тврдио да је обезбедио новац за израду комплетне пројектне документације.