Милутин Фолић представио пројекте за унапређење и развој града

Градски урбаниста Милутин Фолић представио је данас јавности пројекат ИМЕ „Идентитет – Мобилност – Екологија” Града Београда, којим се јача идентитет града и промовише концепт одрживе мобилности и увођење еколошке свести.

Фолић је презентовао 20 потпројеката којима се ствара препознатљив, економски и туристички привлачан и конкурентан град.

Први потпројекат је „Приручник за отворене јавне просторе” којим ће, како је објаснио Фолић, бити дефинисани принципи по којима ће урбанисти, архитекте и планери радити и уређивати јавне градске просторе односно пројектовати њихово уређење.

– Биће дефинисана брзина кретања кроз град, па ће тако у улицама мање ширине бити смањена брзина возила на 30 километара на сат, знаће се колико простора треба оставити за пешака када се поставља башта испред локала, радиће се на томе да за пешаке буде што мање препрека на јавним просторима – истакао је фолић.

Потпројектом „Књига стандарда урбане опреме, мобилијара и текстуре града” увешћемо ред на јавним површинама, навео је Фолић и додао да ће се на тај начин стандардизовати урбани мобилијар и поплочавање.

– Очекујемо да у наредном периоду буде изабран партнер града у осмишљавању ове књиге стандарда и да до краја ове или почетком следеће године већ имамо завршену прву фазу. То ће омогућити да јавна предузећа, у свакодневним набавкама, могу да набаве све што је неопходно и да се то уклопи када се постави поред нечега што је рецимо три године раније постављено. Следећи потпројекат је „ГИС града Београда”, тиме се обједињавају сви просторни подаци у дигиталној форми. У наредном периоду информације о локацији неће морати да се траже писменим путем већ ће бити издаване преко интернета. Кликом на своју парцелу добићете шта све ту можете градити. Потпројекат „Проширење пешачке зоне Кнез Михаилове улице” промовише мобилност и екологију у граду. Средином августа почињемо са овим пројектом, за саобраћај се затвара Улица Вука Караџића, плато испред „Црвеног петла”, Улица кнегиње Зорке до Васине, након тога Обилићев венац до Царице Милице, а потом ћемо радити пешачку зону Васине улице са једне стране и са друге зону око Паласа и Косанчићевог венца. Свака целина ће  имати свој идентитет. Паралелно са тим неопходно је да се решава саобраћај у том делу града, да се обезбеде подземне гараже, изместе терминуси са Трга републике и Студентског трга. Ово је комплексан пројекат који не може бити урађен за кратко време, али у наредних неколико година очекујемо да се он реализује – нагласио је градски урбаниста.

Према његовим речима, „Интегрални систем информисања пешака” је потпројекат којим желимо да на савремен начин направимо систем који ће стимулисати људе да не користе аутомобиле где то није неопходно

– На једноставним мапама приказаћемо људима где могу у пет минута ходања да дођу, а да не узимају градски превоз, такси. Обележићемо и значајне градске објекте као што су музеји, позоришта. Све што је важно у центру града биће обележено на српском и енглеском језику, као и за слепе. Потпројектом „Бицикл као јавни градски превоз” – град има намеру да развија читаву мрежу бициклистичких стаза, што до сада није било могуће због Закона о безбедности у саобраћају. Предаћемо амандман када Закон о безбедности у саобраћају буде у Скупштини, којим ћемо тражити да се Секретаријату за саобраћај омогући да може својим условима да дозволи развој бициклистичких стаза кроз стари део града, да се неке улице претворе у бициклистичко-пешачке, бициклистичко-колске, да се омогући двосмерно кретање бициклиста кроз једносмерне улице...Тиме ћемо у наредних неколико година направити потпуно нову мрежу и повезати најважније делове града, али и створити услове да се бицикл користи не само као средство за рекреацију, већ као средство за долазак на посао, факултет...У наредном периоду припремамо и одлуку којом ћемо омогућити успостављање система јавних бицикала, где ће грађани моћи да узму бицикл на једном месту и врате га на другом, а првих пола сата до 45 минута ће бити бесплатно. Потпројектом „Јавне гараже” биће омогућено људима да више пешаче. Морамо аутомобиле да спустимо испод земље у центру града. Планирано је неколико подземних гаража у центру, Студентски трг, гаража на Косанчићевом венцу, на Тргу републике и још неколико. То су велики и скупи пројекти, које планирамо да урадимо фазно и заједно са ширењем дела пешачке зоне. Грађани који живе у том делу града имаће потпуно друге услове за закуп паркинг места – прецизирао је Фолић.

Обнова фасада, навео је Фолић, реализоваће се на три начина.

– Први начин су донације, други је издвајање неколико културно-историјских целина, као што је Косанчићев венац, Бранкова и Карађорђева улица и „Палас”, где је Завод за заштиту споменика одредио који објекти су спремни за реконструкцију у сарадњи са Секретаријатом за стамбене и комуналне послове. Ми радимо на 70 пројеката који ће до краја године бити припремљени, а следеће године крећемо у њихову реализацију. Трећи вид обнове је путем пројеката уштеде енергије, то су објекти који нису под заштитом и на којима је могуће интервенисати термоизолационим материјалима. „Осветљење јавних објеката и илуминација града” подразумева подизање нивоа мобилности грађана, нарочито на Калемегдану, у парку испод Трга републике код Дома војске, као и неколико значајних фасада у центру града. Ово подразумева и да фирме које у центру града имају своје објекте охрабримо да их осветле. Жеља града је да се све што се ради на јавним површинама, а од великог је значаја, обавља путем јавних конкурса. Тако смо имали конкурс за уређење три градска трга, Трга републике, Тразија и трга испед Народне скупштине. Тренутно је град у процесу уговарања са ауторима даљег наставка сарадње, а на основу раније реализованих конкурса предстоји и уређење Теразијске падине, Цветног тга, Трга Херцеговина, Трга Мике Аласа. Очекује се и конкурс за блок 18, Аду Хују, Макиш и друге делове града. Када је реч о „Уређењу значајних јавних градских простора” приоритет је уређење Трга Славија, као и претходно наведених централних градских тргова. То су главне градске тачке, тј. места сусрета грађана и огледало Београда. Планирано је да ови пројекти буду завршени у наредних неколико година у сарадњи са донаторима. Што се тиче пројекта „Градске пијаце” – у претходном периоду било је више конкурса за уређење градских пијаца, које су према пројектном задатку рађене као пијаце тргови. Са садашњим руководством „Градских пијаца” и на основу искустава пијаце у Земуну, договорили смо се да ангажујемо ауторе који су добили прве награде да прераде пројекат према садашњим захтевима. На тај начин ће се уредити Бајлонијева пијаца, Палилулска, Каленић и друге. Пројекат „Урбани џепови” почео је прошле године, а општине су дале од десет до 15 предлога за формирање ових површина. Током ове године уређено је већ десетак урбаних џепова, као на пример на Гундулићевом венцу. У плану је да Београд добије стотинак урбаних џепова – рекао је Фолић.

Говорећи о „Уређењу центра Земуна” Фолић је навео да то подразумева уређење културнио- историјских целина града.

– Овај део Београда је раније био сређиван али на жалост без јасног историјског осврта. У плану је такво уређење на основу пројекта који ће штитити културно-историјски значај Земуна и допринети да постане туристички атрактиван. „Уређење Београдске тврђаве и Калемегданског парка” је изузетно важан пројекат с обзиром на то да се у том делу налазе трагови настајања Београда. Крајњи циљ јесте да се ова зона уврсти у листу заштите Унеска. Током ове године ће се поплочати простор око споменика Победнику, а у току је израда пројектне документације за изградњу пешачке пасареле између тврђаве и Бетон хале. Уз подршку града направљено је неколико нових мурала, примера ради на школи у Новом Београду. Град није донирао средства, али је дао дао своје ресурсе. Циљ је да помогнемо да се овај вид уметности промовише, али и да се контролише шта ће бити осликавано на јавним градским површинама као улична уметност. „Уклањање нелегалних објеката са јавних површина” је један од предуслова за реализацију бројних других пројеката и односи се на уклањање објеката са тротоара, паркова и других јавних површина. Овај план биће реализован у сарадњи са општинама и све што је папиролошки спремно биће и уклоњено. Уређење потеза дуж ауто-пута је први утисак који може да се стекне када се улази у Београд. Дуж ауто-пута се планира уређење зеленила, постављање звучних баријера, уређење надвожњака, пасарела. То ћемо радити у сарадњи са републиком и „Путевима Србије”. „План музеја и галеријских простора” подразумева системски развој музеја и галеријских простора јер данас многи од њих не раде или су под реконструкцијом. Култура је најважнији елемент развоја идентитета града – истакао је Фолић.

Према његовим речима, град је предузео све кораке да се ове године направи петогодишња стартегија у оквиру које ће бити дата визија развоја Београда за наредних 30 година.

– Даљи развој неће се сагледавати површно и на картак период, већ ћемо имати поглед у будућност преко студија најквалитетнијих стручњака из земље и света. Пројекат ИМЕ ће у наредних неколико година дати потпуно нову слику града, уз активно учешће грађана кроз партиципативни урбанизам – закључио је Фолић.

Презентацији су присуствовали помоћник градоначелника Борко Милосављевић, секретар за саобраћај Душан Рафаиловић, секретар за културу Владан Вукосављевић, секретарка за инспекцијске послове Загорка Панић, секретарка за комуналне и стамбене послове Нина Јандрић, директор Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Бранислав Поповић, директорка Службе за информисање Мирјана Павичић.