Никодијевић: Слободна зона подстицај за инвеститоре

Слободна зона Београда обухвата две локације – Барич у Обреновцу и део од насеља Рева до Луке „Београд” на Палилули, најавио је данас председник Скупштине Београда Никола Никодијевић.

– Прављењем слободне зоне желимо да будемо конкурентни са другим градовима у окружењу, али и са општинама у Србији које су то већ урадиле. Инвеститори ће имати боље и повољније услове, а тиме ћемо испунити и обећање за већи број радних места и бољи живот грађана – рекао је Никодијевић.

Кинеска фирма „Меита” на подручју бивше фабрике „Прва искра”, то јест у слободној зони Барича, градиће фабрику, а према уговору ту ће се запослити око 1.400 људи. Овај инвеститор, као и сви будући који буду улагали у слободној зони, имаће олакшице, ослобађање плаћања царине на репроматеријал који се увози, као и пореза на додатну вредност на комуналне услуге.

Кад је реч о другој локацији, Никодијевић је подсетио на инвеститорску конференцију у септембру, а пре тога намера града јесте да се припреме сви услови како би и ово земљиште било понуђено инвеститорима.

Председник Скупштине града нагласио је и да су после много времена јавна предузећа у Београду, на нивоу холдинга, остварила добит, у укупном износу од две милијарде динара.

– Политика штедње и рационализације даје озбиљне резултате. Верујем да ће предузећа наставити да послују на овај начин, а с обзиром на то да је стабилизација прошла, крећемо у развој и нове инвестиције – истакао је Никодијевић.

Он је прецизирао да су „Београдске електране” успеле да врате целокупан дуг према „Србијагасу”. Није дошло до отписа камата упркос обећању, али ће и то бити враћено, тако да ће ово предузеће бити на „апсолутној нули”. Сва остала предузећа пословала су позитивно – или са много мањим губицима или у „плусу”, нагласио је Никодијевић.

Одборници Скупштине града на данашњој седници усвојили су Одлуку о оснивању слободне зоне Београда, као и о оснивању Привредног друштва за управљање зоном. За представнике Града Београда у Скупштини Привредног друштва одређени су дипломирани економиста Мирјана Богдановић, за председника, и мастер економиста Јован Ивачковић и дипломирани економиста Бранислав Баћовић за чланове.