Весић: Будући споменик српским жртвама из деведестих треба да буде општеприхваћен у јавности

Градски менаџер и председник Одбора за подизање споменика Горан Весић отворио је данас изложбу радова у Музеју историје Југославије пристиглих на конкурс за ликовно, архитектонско и урбанистичко решење споменика „Српском народу и грађанима Србије страдалим за отаџбину у оружаном сукобу од 1990. године на простору бивше Југославије”.

Весић је истакао да је реч о меморијалном споменику који треба да подсећа на страдање српског народа, а који ће одговарати и захтевима нашег народа, државе али и струке и самим тим буде општеприхваћен у јавности.

– Због свега донесена је одлука да данас прва награда не буде додељена, већ само друга и трећа награда, уз захвалност свим учесницима конкурса. Одбор наставља са радом и у најкраћем могућем року биће расписан нови конкурс за прву награду, где ћемо прецизирати наше захтеве, а који су проистекли из рада Одбора. Наш план је да до краја године имамо резултате новог конкурса. Верујем да ћемо после тог конкурса изабрати решење које ћемо наредне године моћи да имплементирамо на Ушћу, преко пута Палате „Србија” – рекао је  градски менаџер.

Он је истакао да будући споменик треба да има димензију меморијалности, то јест да подсећа на све жртве ратова с краја деведестих година прошлог века. Такође да има димензију едукације, где ће младе генерације имати прилику да сазнају за ужасне догађаје који су се десили нашем народу у том периоду, али да има и истраживачку димензију, с обзиром на на трагичност сукоба и велики број жртава.

– Одбор ће од првонаграђеног рада захтевати да на комплексу буду исписана имена жртава, јер нажалост то до сада није била пракса на споменицима сличног садржаја, због чега данас не знамо малтене ниједно име страдалих у Јасеновцу – указао је Весић.

Заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић захвалила је свим члановима одбора јер су предано радили на овом пројекту и истакла да градска скупштина подржава идеју да овакви и слични догађаји из ближе и даље историје треба да имају достојна обележја.

Председник Удружења избеглица Миодраг Линта захвалио је Скупштини Београда што је прихватила иницијативу тог удружења да се подигне заједнички споменик свим српским жртвама  ратова од 1990. године на простору бивше Југославије.

Он је нагласио да на овај начин Србија шаље поруку да не жели никакве поделе међу жртвама, да су све оне једнаке без обзира на то да ли су српске, хрватске, бошњачке или албанске, док спомеником желимо да афирмишемо културу сећања као цивилизацијско достигнуће.

Професор Никола Вукосављевић, који је председавао стручном жирију, рекао је да су другу награду добили аутори и академски вајари Слеве Хајтоски и Драган Николић и коаутор Зоран Хајтоски, дипломирани архитекта ентеријера, који су се определили за решење које се ослања на искуства сакралне архитектуре минулих цивилизација. Аутор трећенаграђеног рада је академски вајар Габријел Глид, ванредни професор на Факултету ликовних уметности у Београду, који урбано решење успешно уклапа у зеленило из окружења.

На изложби је представљено 19 радова еминентних уметника чији је задатак био да прикажу болно историјско искуство из блиске прошлости, а радове је оцењивао стручни жири са професором Николом Вукосављевићем на челу.

Догађају је присуствовала директорка Завода за заштиту споменика културе Нела Мићовић и председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Града Београда Јасмина Митровић Марић.