Цветни трг – отворенији и кориснији за јавност

Главни градски урбаниста Милутин Фолић и директор Службе за комуникације и координацију односа са грађанима Дарко Главаш обишли су данас радове на реконструкцији Цветног трга.

Фолић је најавио да ће радови на том простору бити завршени до 10. октобра и додао да је вредност радова око 300.000 евра, од чега половину финансира град, а другу половину компанија „Делезе”.

– Склоњен је плато који се налазио ка Улици краља Милана и сада благом денивелацијом стапамо Улицу краља Милана са Његошевом. Завршени су радови „Београдског водовода и канализације” и „Београд-пута”, у наредном периоду се планира уређење доњег дела терена, а у септембру почињу радови на горњем делу, дакле у Његошевој улици. До тада ће угоститељи бити заштићени, до тада их нећемо померати, у тих месец дана колико ће трајати сређивање Његошеве биће ослобођени одређених такси и пореза. Када се све заврши, добићемо трг који ће имати отворене баште, који ће бити много бољи и кориснији за јавност, на коме ћемо имати неколико уметничких поставки – неколико сцена из представе Југословенског драмског позоришта, споменик Бориславу Пекићу биће постављен при дну трга где се спајају Његошева и Улица краља Милана. Добићемо један од најлепших тргова у Београду – објаснио је Фолић.

Он је навео да је та реконструкција део великог пројекта „ИМЕ – Идентитет, Мобилност, Екологија”, у оквиру кога је један од потпројеката и уређење значајних јавних градских површина.

– Пројекат је заснован на стратегији Града Београда где се промовишу те три вредности. Он има 20 потпројеката који су одабрани као пројекти који би у највећој мери могли да допринесу тим циљевима, подизању идентитета, мобилности и екологије у граду. У блиској будућности планирамо уређење Трга Славија, Трга републике, Теразија, трга испед Народне скупшитине, уређење пешачке зоне око Кнез Михаилове са Студентским тргом. Све то доводи и до померања саобраћајних терминуса и изградњу подземних гаража. Радимо и на уређењу градских џепова, а циљ је да се јавним просторима у граду да приоритет да би их људи што више користили. Тај тренд у свету је допринео да људи пешаче, мање користе аутомобиле, а више јавни превоз и бицикле. На првом месту су пешаци, затим бициклисти, потом јавни градски превоз, па тек онда приватни аутомобил – нагласио је градски урбаниста.

Према његовим речима, паралелно са тим ради се и на великим инфраструктурним пројекитма, као што је обилазница, магистрални полупрстен, мостови и друго.