Београду треба другачији приступ уређењу и пројекат „ИМЕ” то омогућава

Београду треба потпуно другачији приступ када је реч о уређењу и зато је направљена група пројеката, обједињена у „ИМЕ”, што се скраћеница од ,,Идентитет, мобилност, екологија”, а која промовише вредности дефинисане као приоритетне у стратегији развоја града Београда, рекао је главни урбаниста гостујући на „Радио Београду”.

– Поред великих инфраструктурних пројеката као што су мостови, тунели, прстенасте саобраћајнице око града, канализациона инфраструктура, усвајања великог броја планских докумената и помоћи великим инвеститорима да превазиђу административне проблеме, ми смо препознали да је граду потребан један пројекат који ће на видљив и недвосмислен начин побољшати квалитет живота грађана кроз више мањих али значајних интервенција. Надамо се да ће пројекат „ИМЕ”, који обједињује двадесет потпројеката, у наредних неколико година допринети да Београд изгледа и лепше и пријатније, како за посетиоце тако и за грађане, и да ће бити функционалнији. Београд је у новијој историји имао неколико разарања, неколико наглих промена броја становника, које су проузроковане ратовима и у таквим временима приоритет није била планска изградња већ преживљавање. Не можете себи да дате такав луксуз да се у моментима када људи немају кров над главом чекају неки планови и изградња инфраструктуре. У тим периодима су настала и „дивља насеља”, тада су настали и неплански грађени објекти по јавним, саобраћајним или парковским површинама. Они објекти за које не постоји могућност да буду легализовани мораће да буду уклоњени. Један од примера је и подручје Савског амфитеатра где „Београд на води” треба да се изгради. На том простору уклоњено је 233 објекта у последњих годину дана, од којих је већина била нелегална и где је више од 90 породица живело у нехуманим условима – истакао је Фолић.

Он је подсетио да је за њих Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда обезбедила хумане услове за живот.

– Грађани који су имали станове у власништву, односно просторе у власништву, добили су објекте у власништву. Они који су били у закупу добили су опет нешто адекватно. По реакцијама које видимо и они су задовољни што више не живе у неусловима – указао је Фолић.

Када је реч о пројекту „Београд на води”, почетак радова је планиран за крај септембра, када ће се градити стамбени објекат који ће имати више од 68.000 квадрата. Он је подсетио да прва А фаза подразумева изградњу стамбеног објекта, хотела, кула и шопинг мола. Након тога ће се ићи са градњом неколико следећих објеката.

– То је пројекат који ће трајати наредних 30 година. Али оно што је најважније нама и мени као градском урбанисти, то је да се у оквиру овог пројекта изузетна пажња посвећује јавним просторима, дакле уређењу jавних простора – нагласио је Фолић.

Он је додао да су јавни простори у Београду потпуно неискоришћени.

– Људи јавне просторе у Београду користе углавном само као пролазни моменат, дакле да прођу кроз ту улицу да би стигли на дестинацију где су кренули. Ми хоћемо да преуредимо јавне просторе, попут оних какве имају Копенхаген, Беч или Љубљана. Рецимо, овај потоњи град је у последњих десет година направио потпуни заокрет у односу према јавним просторима. Цео центар Љубљане је сада пешачка зона, уз неколико подземних гаража. Они су се плашили када су кренули у то да ли ће бити довољно људи да попуне тај простор. Међутим, данас имамо случај да Љубљану посети већи број туриста него Београд, иако је она неколико пута мања од Београда. Тако да је тај центар града потпуно попуњен, а самим тим што је жив и што је ослобођен за пешаке. Дакле, то је потпуно другачији приступ коришћења јавног простора о чему је познати дански архитекта Јан Гел писао у својим књигама. Пребацивањем простора који су некада били за аутомобиле, пребацивањем тих простора пешацима и њиховим уређењем, дају им се и функција и садржај, људи почињу ту да бораве, не паркирамо аутомобиле више на површини, спуштамо их у подземне гараже и тиме се прави потпуно нов начин коришћења и нова вредност тих простора – рекао је Фолић.

Иако се за Трга републике тек ради планска документација, неки од градских тргова попут Цветног ускоро ће моћи да се види у новом руху.

– Не може да се ради све одједном и због финансијских разлога, али и зато што градска предузећа,која раде те ствари, једноставно немају толике капацитете. Зато смо направили план да се у наредних неколико година добар део тих простора, које смо замислили и које смо видели као приоритетне, преуреди. Кренули смо са уређењем Цветног трга, који ће сада бити нивелисан са Краља Милана и фактички ће се утапати у Његошеву. Од две улице и готово ничега што је било између, сада правимо трг који ће сигурно бити један од најпријатнијих, најлепших и најпространијих – истакао је Фолић.

Све што се ради јесте у циљу подизања идентитета града, мобилности, али и екологије и отуда ће се на овом тргу сачувати храст стар више од два века. Екологија је један од најважнијих аспеката када је реч о квалитету живота, додао је Фолић, и у том смислу све што се ради, све пешачке зоне које се уводе и преуређивање тргова, радиће се од природних материјала, садиће се много зеленила где год је то могуће и чуваће се постојеће.

Он је прецизирао да ће се у Улици Вука Караџића, где су такође почели радови и која ће постати пешачка зона, посадити дрворед. „Та улица није имала дрворед, ту су били паркирани аутомобили и био је „приличан хаос”, рекао је Фолић. Улица постаје део пешачке зоне Кнез Михајлове, биће поплочана истим јабланичким, лепим каменом као и Кнез Михајлова и имаће дрворед, баште, локале које су до момента реконструкције били различити и пола на коловозу пола на тротоару”, рекао је Фолић.

Београд је препун аутомобила и град жели да промени „хијерархију у саобраћају”, те да она у будућности буде – пешак, бициклиста, јавни градски превоз и тек на дну хијерархије приватни аутомобил, нагласио је Фолић.

Он је истакао да је поента да се смањи број аутомобила, јер су они ти који праве гужве, и да се повећа капацитет и коришћење градског превоза. Кад је реч о београдском метроу, главни урбаниста је рекао да се тренутно раде анализе где би требала да буде прва линија и која врста метроа ће бити. То су питања на која стручњаци морају да одговоре.

– Метро није нешто што ми можемо да завршимо, можемо можда да га започнемо, као што ми сада завршавамо Прокоп и друге објекте предвиђене још седамдесетих година пројектом Београдски чвор, читавој мрежи пруга, тунела, мостова која треба да омогуће измештање пруге која иде око Калемегдана, затим измештање железничке станице на Прокоп, као и измештање из Савског амфитеатра теретног терминала у Макиш и друго. То су пројекти који су изузетно велики и на које не можемо да рачунамо да ће бити брзо готови – рекао је Фолић.

Новац за инфраструктурне пројекте црпимо углавном из накнаде за грађевинско земљиште које плаћају приватни инвеститори. Многи од тих пројеката били су дуго укочени административним проблемима и ми смо их покренули и тиме упумпали новац у буџет за инфраструктуру. У Београду данас имамо неколико великих градилишта као што је Блок 67, GTC, Societe Generale банка на Новом Београду, Рајићева и ИКЛ у центру града, ускоро креће градња новог тржног центра на Карабурми, неколико пословних зграда у Милутина Миланковића, друга кула на Ушћу, ради се и на томе да се донесе план за Хотел Југославија, план за стари МУП, а има и неколико великих пројеката који су завршени у претходном периосу као што је хотел „Радисон Блу”, хотел „Мериот” и други. За зграду „Бигза” већ постоји велико интересовање и ту ће можда бити један од најлепших центара са веома различитим садржајима.

Кад је реч о фасадама, направљена су три модела за могуће реконструкције. Један модел је где град просто ради пројекте у сарадњи са Заводом за заштиту споменика за објекте који су у ужем центру града, који су културно-историјски споменици и који су можда у најлошијем стању, а налазе се на местима где има највише пролазника, истакао је Фолић.

Модел подразумева да град тражи донаторе за сређивање тих фасада, с обзиром на то да град нема довољно новца. Постоји и модел да се због очувања културно-историјских споменика издвоје културно-историјске целине у центру. За почетак изабрани су Косанчићев венац, Карађорђева, Бранкова и део око „Паласа” – са 70 фасада за које су већ издвојена средства за пројектовање. Трећи модел је да се на зградама које нису под заштитом среде фасаде додавањем слоја термоизолације и на тај начин уштеди енергија за грејање - а што би могле да финансирају приватне фирме у замену за новац који би грађани уштедели на енергији за грејање, по такозваном ЕСКО моделу. Велики пројекат је и улагање у канализациону инфраструктуру.

– Добар део Београда уопште нема канализацију и нама је то један од приоритета. Данас имате неколико канализационих испуста само на територији Савског амфитеатра, где се тај отпад испушта директно у реку. Дакле, завршетком Интерцептора са неколико колектора, потпуно ћемо изместити изливање канализације низводно у Велико село где ће бити фабрика за прераду отпадних вода пре испуштања у реку. Упоредо са тим, ради се на увођењу партнера за прераду отпада у Винчи– истакао је Фолић.

То су велики инфраструктурни пројекти, на којима се континуирано ради већ деценијама иглавни урбаниста је изразио наду да ће се у наредних неколико година све што је некада започето или завршити, или макар довести до следећег корака, закључио је Фолић.

Говорећи о реконструкцијама улица у Београду, Фолић је истакао да није присталица сужавања улица.

– Наравно да не мислим да треба сужавати улице, дакле војводе Степе је један прилично изнуђен модел, зато што је решење које је тамо примењено третирано као привремено, зато што Војводе Степе у пуном профилу не може да буде изграђена док се не буде у потпуности формирали улични фронтови целом њеном дужином. Ви сада када идете улицом Војводе Степе видите да су нови објекти повечени десетак метара дубље од ових старих, и тек када се на месту тих преосталих старих објеката изграде нови на тој повученој линији ослободиће се простор за улицу. Да би се то експроприсало потребна су огромна средства и онда град чека да инвеститори сами крену да граде те зграде, јер они су условљени урбанизмом да се када граде, повуку на грађевинску линију која ће сутра ослободити простор да се у овој улици добије још по једна трака у сваком смеру – истакао је Милутин Фолић.