Родитељи ће од 1. до 14. септембра предавати захтеве за упис у приватне вртиће

Ове године имали смо 2.803 захтева родитеља да се изда потврда да деца нису примљена у градски вртић, што значи да ти родитељи желе дете да упишу у приватни вртић и користе субвенцију града коју имају и деца у градским вртићима, рекла је Снежана Ђурић, градска секретарка за образовање и дечју заштиту гостујући на Студију Б.

– Родитељи ће од 1. до 14. септембра предавати захтеве како би се донело решење о цени коју ће плаћати, али ће и после тог рока и у току целе године да подносе захтеве за упис деце у приватне вртиће под истим условима као и у граду, с тим што уколико то буду чинили касније или у току године, та ће се субвенција рачунати од дана подношења захтева. Треба предати формулар који је захтев за признавање тог права, уз то се предаје уговор који су закључили с приватним вртићем, потврду градске установе да дете не може да се упише у градски вртић, фотокопију личне карте, доказ о држављанству и пребивалишту – појаснила је Снежана Ђурић.

Према њенима речима, приватни вртићи немају критеријуме какве има град, они примају и децу родитеља који нису запослени, или је један незапослен, а град издаје потврду да за њих нема места у градским вртићима и та деца такође имају право на субвенцију. Пуна економска цена је 27.700 динара, град дотира разлику од 5.540 динара до цене вртића.

– У државне вртиће ове године уписано је 700 деце више него прошле године, 6.000 деце чекају упис, ту има и деце која не испуњавају услове да су оба родитеља запослена или да су редовни студенти, тако да ћемо тек у септембру, када се деца разместе, уколико су конкурисали у више вртића, знати коначан број деце која ће чекати на вртић – рекла је Снежана Ђурић и додала да највише деце има у Земуну, на Новом Београду, Вождовцу, Чукарици, међутим ове године велики број деце пријављен је и у Гроцкој, Сурчину.

Она је рекла да су многи родитељи конкурисали због ниске и прихватљиве цене, као и због тога да би остварили право боравка деце у приватном вртићу. 

Секретаријат има право да одобри упис додатних 20 одсто деце, Стари град и Вождовац су искористили то право, међутим ту се враћамо на проблем броја васпитача, јер за већи број деце треба и више васпитача.

Снежана Ђурић је нагласила да Град Београд планира да до краја мандата листу чекања укине, бар за децу која су приоритет по правилнику, а то би требало да буде за две и по године.

– Град увек планира проширење својих капацитета. Помињала сам Денкову башту на Звездари и сада је решен имовински проблем. Врло брзо очекујемо да тај вртић прими прву децу. Такође, решен је имовинско-правни проблем и за вртић на Новом Београду у насељу Милева Марић – у току је набавка опреме, тако да очекујемо да он крене с радом око 15 септембра. Вртић у Милеви Марић је у размени са Градском дирекцијом за имовину, он је готов, опремљен, само се још чека намештај. Вртић који је у кругу Електронске индустрије у Земуну такође у току септембра треба да буде завршен и да прими преко 300 малишана. Звездара се такође проширила, „Зведани гај”, који ће почетком септембра примити децу, за око 70-80 места. За следећу годину планира се завршетак изградње вртића на Алтини, биће обезбеђена средства и планира се изградња још једног вртића на Алтини односно постављање монтажног вртића у току следеће године. Са општинама смо у сталном контакту уколико се нађе неки слободан простор који би био погодан за адаптацију, за сада их нема, али рачунамо да ће можа нешто да се испразни, као што је адаптиран простор на Вождовцу, рекла је секретарка за образовање и дечју заштиту.

Када је реч о школама, она је додала да су највећи радови управо у току распуста, да би се деца дочекала у сређеним просторијама. Тако је завршена комплетна школа „Иван Горан Ковачић” и она ће почети да ради од првог септембра.

– За школу која је изгорела у Дражњу спровели смо поступак набавке и изабрали извођача. Чекамо да се реше имовинско-правни односи, надамо се да ће то бити брзо, па да се почне са адаптацијом. Основна школа у Рушњу ће бити реновирана, основна школа на Звездари надзидана, а спрема се и објављивање поступка за ОШ „Драгојло Дудић”. Било је доста улагања у рачунарску опрему, намештај, кречење, замену паркета, реновирање спортских сала. Радовима адаптације, опремања и реновирања било је обухваћено 85 основних и средњих школа, рекла је Снежана Ђурић.