Обилазак споменичког наслеђа Новог гробља у оквиру „Дана европске баштине”

У оквиру „Дана европске баштине 2015. године”, заинтересовани посетиоци имали су прилику да виде надгробне споменике државника на Новом гробљу. У оквиру теме „Камен, традиција и уметност”, током данашњег обиласка суграђани су видели надгробне споменике државника Јована Ристића, сликара Анастаса Јовановића, државника Андре Николића, генерала Павла Јуришића Штурма, руског царског дипломате у Београду Николаја Хартвига, књижевника Бранислава Нушића, кафеџије Карла Перола, књижевника Симе Матавуља, породице Минх, филолога Ђуре Даничића, књижевника Ђуре Јакшића, академика Николе Крстића, вајара Ђорђа Јовановића и многе друге. 

Надгробни споменици, као производ једне од најзначајнијих занатских грана – каменорезачке делатности, одувек су привлачили пажњу како својим изгледом тако и уклесаним натписима и уклопљеним уметничким елементима у форми скулптуре или рељефа. Временом су се материјали, форме и начин израде споменика мењали и прилагођавали друштвеним, економским и културним околностима. На Новом гробљу у Београду се налази велики број надгробних споменика, кроз које је могуће сагледати развој наше културне и друштвене историје од 19. века до данас.

Најстарији споменици на Новом гробљу су пренети са старог Ташмајданског гробља и представљају значајно сведочанство о једном од најстаријих београдских гробаља, као и тадашњој каменорезачкој делатности. Осим најстаријих споменика, на Новом гробљу се налазе и надгробни споменици који одговарају захтевима свог времена, али и поједина аутентична каменорезачка дела, обично израђена по захтевима наручилаца. Посебан акценат стављен је на надгробне споменике високе занатске израде, као и на споменике који су ангажовањем архитеката, скулптора и каменорезаца компоновани као ументичка дела.

Посетиоци су се, између осталог, упознали са каменорезачким и уметничким радовима италијанских каменорезаца из породице Бертото, који су живели, радили и стварали у Београду почевиши од последњих деценија 19. века.