Сан о силаску на реку

Почетак изградње Београда на води представља остварење сна о силаску нашег града на реку старог скоро две стотине година, навео је градски менаџер Горан Весић у ауторском пексту за дневни лист „Политика”.

У време када се Србија осамостаљивала од Отоманске империје, књаз Милош Обреновић одлучио je да на овом простору започне са изградњом европског града који је требало да замени тадашњу оријенталну варош. Наредио је београдским трговцима да се управо ту настане чиме је започело уређење Савамале. Постојеће куће од слабог материјала су порушeне, а изграђенe су нове куће и дућани. Убрзо почиње изградња нових и преправка постојећих кафана по узору на европске. Изузетно брз развој Београда уз реку Саву, у периоду између 1841. и 1861. године, као и велики број трговаца који су свакодневно долазили у Београд, условили су и изградњу нових и преправку постојећих хотела. Већ  1862. године Карађорђева улица и Мали пијац нашли су се на списку најважнијих градских улица, чиме је потврђено да је овај део града исте важности као и постојећи град у шанцу. Шездесетих и седамдесетих година 19. века наставља се настањивање трговаца у Савамали. Могућност да самостално тргују са светом створила им је иметак и углед. До тада су они на простору уз Саву имали само магазе и дућане, а сада су познати трговци браћа Крсмановић, Риста Паранос, Лука Ћеловић, Ђорђе Вучо и други почели да купују плацеве и да граде куће. Неке од ових грађевина и данас постоје и наша обавеза је да их у наредним годинама реновирамо како би сачували сећање на време када су изграђене. Највећи подстицај развоју савске вароши била је градња Железничке станице 1884. године. Продор новог века у највећој мери се осетио у присавском делу града, јер је за 14 година, до почетка Првог светског рата, овај део града формиран урбанистички, регулисане су улице, извршена је парцелација, почела је изградња пристаништа и кеја, изграђена основна школа, основан први новчани завод у Србији и коначно насута Бара Венеција. Донета је далекосежна одлука да се Карађорђева улица продужи до Железничке станице. Фронт улице до тада је био потпуно изграђен, а судећи по именима власника имања, угледних трговаца и адвоката, јасно је да је простор око Мале пијаце постао престижан. Београдска задруга, која је већ постојала више од две деценије, откупила је имање браће Крсмановић између Карађорђеве, Травничке и Херцеговачке улице да би на њему подигла своју пословну зграду. На идеју о грађењу баш на том простору вероватно је утицао Лука Ћеловић, трговац са Мале пијаце и председник Управног одбора Задруге, који је у непосредној близини, неку годину раније, подигао сопствену кућу. Када је за само две године ова зграда завршена (1905–1907), ништа више на Малом пијацу није могло да се мери истим мерилима. Сви дотрајали објекти чија је архитектура припадала прошлости морали су да устукну, пре свих хотел „Бристол”, па су се трговци на Сави хитно договорили, сакупили новац за откуп и срушили стари хотел. Године 1909. са Малог пијаца је премештен Крст, који је био симбол победе над Турцима, нешто даље у Моравску улицу. Савска варош се ослободила бремена наслеђа и почела да ствара нове вредности. У такве вредности свакако се може убројати и грађење кеја од Савског моста до Крсмановићевих магацина 1907. године. Уређење кеја добио је на лицитацији познати београдски грађевинар Јован Севдић, али је после кратког времена градња прекинута због техничких проблема и недостатка новца. Следећи корак у развоју Савске вароши била је изградња нове куће Ђорђа Вуча и хотела „Бристол”, чиме је трансформација Малог пијаца у потпуности завршена.

Између два светска рата није било нових планова за Савски амфитетар. Идеја спуштања града ка Сави постала је актуелна после Другог светског рата и исказивана је касније у свим генералним плановима Београда и кроз разне студије и пројекте, као што су „Средиште културе Трећи миленијум”, „Еурополис”, „Менхетен на води” и други. Сви ови пројекти предвиђали су изградњу више милиона квадрата на овом простору, али нажалост нису били реализовани јер није било заинтересованих инвеститора, као ни снажне политичке воље, једнаке оној коју је имао књаз Милош када је поред Саве насељавао трговце, да се пројекат спроведе.

„Београд на води” је први пројекат силаска града на реку који ће бити реализован и зато има историјски значај. Изгледа да је судбина Београда да се мења на простору Савског амфитеатра. Као што је наш град у 19. веку управо на простору поред Саве од оријенталне вароши постајао европски град, тако данас на истом простору Београд од постсоцијалистичког града постаје модерна метропола 21. века. Историјски тренутак у коме се све то дешава је сличан. У време књаза Милоша Србија је настајала као држава, градила институције и тражила свој пут у слободу између истока и запада. Данас, скоро два века касније, Србија се налази пред истим историјским дилемама покушавајући да нађе своје место у свету које би гарантовало успешан развој нашег друштва и економије.

Изградња 1,8 милиона квадрата стамбеног и пословног простора на простору Савског амфитеатра, преко 20 хиљада нових радних места и посао за комплетну грађевинску индустрију Србије позитивни су ефекти са којима је наша јавност већ упозната. Мало се зна да смо, захваљујући овом пројекту, чак и пре почетка његове реализације покренули важне инфаструктурне пројекте који су деценијама били замрзнути као што је завршетак железничке станице Прокоп, интерцептор и пресељење аутобуске станице на Нови Београд. Међутим, најважнија последица реализације овог пројекта је што ће Београд постати пословни и туристички центар Балкана, као и то што ће представљати веома уверљив позив другим инвеститорима да дођу у наш град и уложе новац у друге пројекте.

Реализацијом пројекта „Београд на води” обновиће се бројне фасаде у Савамали, читав улични низ у Карађорђевој улици, а сви објекти који су проглашени споменицима културе имаће изглед са почетка 20. века. Савска варош, некада понос Београда, неправедно је запостављена и заборављена недостатком јасног концепта развоја овог дела града. Један од бенефита пројекта „Београд на води” свакако ће бити и економски и културни развитак овог дела града који оправдано чека повратак свог старог сјаја.

„Београд на води” је историјски пројекат и остварење вековног сна Београђана. Влада Републике Србије и Град Београд су поносни на све што су урадили да овај сан постане јава. Ниједна власт пре нас није успела ни камен да помери са овог простора који обухвата око стотину хектара и који се налази у центру Београда, а био је покривен магацинима, рушевинама и шинама. Премијер Александар Вучић је први који је за простор Савског амфитеатра успео да обезбеди страног инвеститора. Овај пројекат ће променити наш град и Србију тако да ћемо једног дана са поносом моћи да кажемо да је то био тренутак када је почео наш убрзани развој. То је пројекат за све наше грађане без обзира да ли га данас подржавају или оспоравају јер ће свима донети бољу будућност. Он је више од грађевинског пројекта јер представља победу Србије и наш искорак у 21. век.