Промена Статута Града Београда донеће функционалну поделу надлежности између републике, града и општина

Скупштина Града Београда изменила је закључак о приступању промени Статута Града Београда, па је тако претходни рок од девет месеци замењен роком од годину дана, образложио је на данашњој седници градски менаџер Горан Весић.

Према његовим речима, уколико Статут града треба суштински променити како би се на прави начин споровела децентрализација, то у постојећем законском оквиру није било могуће.

– У постојећем законском оквиру измене Статута биле би махом козметичке. Због тога је и одлучено да се иницирају промене одређених закона. Први и најважнији закон био је Закон о главном граду који за нас представља кровни закон да би се променио Статут. У пакету с њим ићи ће и Закон о локалној самоуправи. Суштина онога за шта се град борио јесте да добијемо одређене надлежности и да можемо да их даље поверимо општинама. Тако би одређене општине добиле већа овлашћења него што су имале до сада, а наш предлог је да се Београд подели на две зоне, градску и приградску. Тако би Београд имао десет градских и седам приградских општина, а ове потоње требало би да имају већа овлашћења – нагласио је Весић.

Градски менаџер је навео да је град иницирао и промену читавог низа ресорних закона, међу којима су закони о шумама, туризму, култури, становању, комуналним делатностима, пољопривредном земљишту и други.

– Идеја је и да се смањи број одборника, чланова општинских и Градског већа, као и других функционера. Све што радимо је права и суштинска измена Статута која ће омогућити да се град уреди на потпуно другачији начин. Нека овлашњћења град ће вратити, јер се последњих деценија дешавало да Београд констатно губи надлежности – рекао је Весић.

Градски менаџер је изразио уверење да ће у Скупштини града око овог питања имати консензус јер су се све странке слагале да је потребна већа децентрализација.

– Децентрализација за нас представља функционалност, што значи да у сегментима где је потребно централизовати рад, тако ће бити и учињено. Основни циљ је да грађани остварују своја права тамо где живе, али Београд мора да функционише као целина – истакао је Весић и закључио да свима треба да буде јасно да добијање нових надлежности значи и добијање права и новца.

Шеф Одборничке групе СПС-а Никола Прелевић је казао да је ова одлука од суштинског значаја за град Београд и да је нужно да се њој темељно приступи и да се добро преиспитају сви предлози. Он је посебно истакао предлог смањења броја одборника у градском парламенту јер, како је навео, треба имати на уму да Београд има скоро два милиона становника.

Скупштина Града Београда на данашњој седници усвојила је три плана детаљне регулације, као и План генералне регулације насеља Добановци у општини Сурчин.

Планови детаљне регулације односе се на културно-историјску целину Топчиедр, затим урбанистичку целину „Панчевачки рит” и центар насеља Миросаљци у Лазаревцу. Кад је реч о плану генералне регулације Добановаца, он подразумева намеру да се ово насеље сеоског типа у будућности претвори у развијени привредни центар.

Одборници су дали зелено светло и за израде или измене и допуне још десет планова детаљне регулације, као и за измену и допуну просторног плана општине Обреновац.