Весић: Највећи пројекти у Београду су везани за екологију

Градски менаџер и председник Комисије за спровођење акционог плана за прилагођавање на климатске промене Града Београда Горан Весић учествовао је данас на конференцији „Зелена економија у Србији: Извори могућности – еколошки изазови: А да се аклиматизујемо?”, која је одржана у Амбасади Француске.

Весић је захвалио амбасадорки Француске у Београду Кристин Моро на учешћу и организацији скупа и изразио очекивање да ће традиционално француско-српско пријатељство бити додатно обогаћено интензивнијом економском сарадњом.

Скупштина Београда, како је истакао, екологију сматра  једном од најважнијих области, што показује и чињеница да једино буџети у областима заштите животне средине и културе нису смањивани у претходном периоду штедње. 

Он је подсетио да је у протеклих неколико година засађено око 80 хиљада стабала на територији престонице, као и да је Град Београд преузео одговорност од „Србијашума” у одржавању шума на својој територији, усвојивши низ законских прописа у том сегменту.

Највећи пројекти у Београду су, према његовим речима, везани управо за екологију, подсетивиши да Београд није само престоница Србије, већ да чини и 40 одсто бруто друштвеног производа Србије. 

– Наш највећи пројекат који је у току је санација депоније у Винчи, једне од највећих депонија комуналног отпада у овом делу Европе. Завршен је претквалификациони тендер за одабир компаније за посао у јавно-приватном партнерству са градом. Са задовољством могу да констатујем да су управо француске компаније конкурисале у највећем броју за овај посао вредан 250 милиона евра. Док ће стратешки партнер бити изабран током наредне године – најавио је градски менаџер.

Он је додао да се за наредну годину очекује расписивање тендера за још једно велико јавно-приватно партнерство, чија вредност, према садашњој процени, износи између 500 и 700 милиона евра, а реч је о пет фабрика за прераду отпадних вода.

– Нажалост, у овом тренутку Београд је један од ретких већих европских градова који сав отпад испушта у реке. Реч је о преко 100 директних испуста у Саву и више од 130 испуста у Дунав, и то је нешто што смо као нова градска власт затекли. Такође, скоро трећина града нема канализацију, и управо због тога убрзано радимо на пројекту изградње пет фабрика отпадних вода  и недостајуће канализације у престоници – навео је Весић и додао да верује да ће француске компаније препознати интерес и за овај посао.

Весић је такође најавио да ће до краја следеће године бити спреман пројекат у области јавне расвете у Београду, док су француске компаније заинтересоване и за јавно-приватно партнерство.

– На последњој седници Скупштине града усвојен je План за климатске промене и Акциони план адаптације на климатске промене, на које смо поносни и сада је на нама да почнемо да спроводимо ова два плана јер су климатске промене већ стигле. Такође, као Град Београд пратимо и акције Владе Србије, која је веома активна и на том пољу –  истакао је градски менаџер.

Он је истакао да је предрасуда у Србији да је зелена економија предодређена само за богате. Управо је супротно, што може да буде шанса за економије као што је Србија, закључио је Весић. 

Амбасадорка Кристин Моро рекла је приликом свечаног отварања конференције да је зелена економија будућа генерација економије, као и да су 1.122 француска предузећа потписала Декларацију о зеленој економији, од којих су нека данас присутна у Београду.

Државна секретарка за заштиту животне средине Стана Божовић истакла је да персепективу као друштво можемо наћи у зеленој екомији, јер она смањује сиромаштво, укључује  инклузију и чува ресурсе.

– То је наша обавеза и дужност, јер имамо једну планету, седам милијарди људи и необновљиве ресурсе. А да бисмо то постигли, морамо тражити баланс између економије и екологије – истакла је ресорна секретарка.