Весић: Београд је променио правац свог развоја и спушта се на око 200 километара својих обала

Инфраструктура у најстаријем „дивљем” ромском насељу у Земуну ће бити унапређена како би његови становници имали боље услове за живот, најавио је градски менаџер Горан Весић гостујући на телевизији Пинк. Он је рекао да је недавно са министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем и амбасадором Немачке Акселом Дитманом обишао то насеље и навео да су са Ромима разговарали о томе шта је неопходно учинити за њих како не би морали да одлазе у Немачку.

– Немачка је донела нове мере у вези са азилантима јер има више од 24.000 људи који су у овој години поднели захтев за азил, а само троје је добило азил. Разговарали смо о побољшању инфраструктуре у том насељу, где би евентуално Немачка или Европска унија финансирала неке од пројеката. Порука коју су и министар Стефановић и амбасадор Дитман послали тим људима јесте да решење њихових проблема није одлазак у Немачку већ побољшање услова у којима живе и раде овде. Ми смо током ове године уселили више десетина ромских породица из неформалних насеља у нове станове на неколико локација. У Орловском насељу смо уз помоћ Владе Норвешке урадили мали погон у коме ти људи могу да раде, а обезбедили смо да деца иду у школе и обданишта и то се показало веома добрим моделом. Заједно са Европском унијом спроводимо програм куповине сеоских домаћинстава које уређујемо, а које потом добијају ромске породице. ЕУ је за овај пројекат обезбедила 3,6 милиона евра, а град 1,9 милиона и већ је преко 40 породица тако нашло свој дом – истакао је Весић.

Весић је подсетио да ће током следеће године бити завршена реконструкција стадиона Ташмајдан, да ће коштати преко 800 милиона динара и додао да ће бити обновљено и клизалиште. Говорећи о подједнаком развоју свих делова града, Весић је казао да градска власт обилази сваки део Београда.

– Наш посао је да будемо на терену. Београд је град великих контраста, има делова града који не заостају за Паризом или Римом, а има делова у којима се живи као у 19. веку. На 20 километара од центра Београда неке школе имају пољски тоалет, има делова града који немају воду нити канализацију. Ако Београд жели да постане модерна престоница, морамо у наредном периоду да надокнадимо недостајућу инфраструктуру како бисмо свима обезбедили нормалан живот. За следећу годину смо припремили неколико важних пројеката за изградњу инфраструктуре, а то су канализација у насељу Плави хоризонти где смо за скоро десет километара издвојили преко 500 милиона динара, постројења за прераду отпадних вода у Белом потоку и Пиносави у вредности од 300 милиона динара и Међулужју у општини Младеновац, чија је вредност 75 милиона динара, урадићемо прву фазу водовода у Грмовцу у вредности од 60 милиона динара, затим Улицу Станислава Сремчевића Црног у Лазаревцу, прву фазу фекалне канализације Сунчани брег у Раковици у вредности од 196 милиона динара, почињемо да радимо аутобуску станицу на Новом Београду и за то смо издвојили 160 милиона динара. Ове године још улажемо 280 милиона динара у водовод у Бељини у Барајеву, издвојили смо 130 милиона динара за изградњу водовода у Рипњу, затим 95 милиона динара за водоводну мрежу у селима Степојевац и Врбовно у општини Лазаревац, за изградњу потисног водовода у Сопоту обезбеђено је 200 милиона динара, за наставак изградње Јелезовачког колектора и изградњу фекалне канализације у Сурчину по око 100 милиона динара. У 2016. години ћемо урадити ретензије на Кумодрашком колектору, урадићемо резервоаре воде у Калуђерици, у Ритопеку водовод са свим објектима, канализацију у Батајници... Неки од ових пројеката су већ кренули, за неке смо расписали јавне набавке и брзо ће почети да се раде. Новац можемо да улажемо само уколико постоји изградња у Београду, што је више кранова, више је и новца за ова улагања. Због тога је и важан Београд на води, као и нови закон о планирању и изградњи. Ми смо издали у Београду грађевинске дозволе за преко 200.000 квадрата, не рачунајући Београд на води. У последњих годину дана повећали смо број градилишта у Београду и то се одражава на то што појачано можемо да радимо инфраструктуру – нагласио је Весић и додао да почиње да се ради и цео приступни део на Прокопу, „пројекат који стоји 40 година и да није било Београда на води он никада не би био покренут”.

Према његовим речима, пројекат „Београд на води” има важне последице по развој земље и града и ставио је Београд и Србију на мапу светских инвестиција.

– Вест о томе да неко улаже три и по милијарде у Београд подстиче друге инвеститоре да улажу. Београд се деценијама ширио према предграђима, ми смо први пут почели да користимо реке. То је стратешка промена правца у коме се град развија, коју је спровела садашња власт. Београд има око 200 километара обала скоро потпуно неискоришћених. Зато су сви наши нови пројекти развоја Београда усмерени на реке. То су осим Београда на води нови пројекти као што су Блок 18, који се налази на новобеградској страни Саве, Макишко поље дуж Саве, цео простор на левој обали Дунава од Пупиновог до Панчевачког моста, као и простор од Панчевачког моста према Ади Хуји на десној обали Дунава. То су хиљаде хектара најбољег земљишта које је атрактивно за инвестититоре. Инеститори желе да граде поред реке, а Београд подиже атрактивност тиме што им то и омогућава. Ово је време када Београд устаје и тренутак када може да ухвати корак са другим престоницама – нагласио је Весић.