Отворена конференција „Архитектура и урбанизам после Другог светског рата – заштита као процес или модел”

Милутин Фолић, главни градски урбаниста, и директорка Завода за заштиту споменика културе Нела Мићовић данас су свечано отворили шесту конференцију „Архитектура и урбанизам после Другог светског рата – заштита као процес или модел”, која се одржава у Заводу за заштиту споменика културе Београда.

Милутин Фолић је нагласио да је циљ ове конференције тражење начина и модела заштите архитектонског наслеђа после Другог светског рата.

– Нови Београд је изграђен по Атинској повељи и једини је град на свету који је изграђен према смерницама те повеље, што значи да има шта да се чува и заштити, а поставља се питање на који начин се то штити. Да ли се штити тако што се ништа не дозвољава да се ради на томе или се дозвољава одређена врста ремоделације. Нови Београд је некада био спаваоница града, а сада убацивањем додатних садржаја попут хотела и пословних зграда он оживљава. Управо на оваквим конференцијама очекујемо смернице и одговоре на таква питања, као и да Завод заузме став према томе – рекао је Фолић.

Према његовим речима, осим блокова, који су засебна тема, покреће се и питање зграда.

– Навео бих пример хотела „Метропол”, који је из тог периода, као и хотел „Југославија”, који ће се ускоро радити. Дакле, задржаће се један део објекта у изворном стању, а други део, који је оштећен бомбардовањем, руши се и изградиће се нешто ново. Овакве конференције покушавају да нађу одговоре на питања на која не постоји директан одговор, јер је истина негде између. Једноставно, нити би требало оставити како сад јесте, требало би дозволити да време покаже да ли би ту требало још нешто да се доводи, а та ремоделација мора да има смернице и границе, као и јасно дефинисане критеријуме, на који начин се то решава, да се том ремоделацијом и објеката и блокова не уништи оно што је наслеђено – рекао је градски урбаниста.

Директорка Завода за заштиту споменика културе Београда Нела Мићовић напоменула је да је сваке године тема нешто што је актуелно, стога је овогодишња тема „Архитектура и урбанизам после Другог светског рата – заштита као процес или модел”.

– Учесници ове конференције су еминентни стручњаци из наше земље, као и гости из Црне Горе, који су били наши гости и прошле године, па можемо рећи да то већ прераста у традицију и стручно саветовање о томе какав је систем заштите овде, а какав код њих. Ми бисмо волели да се и друге земље из региона укључе у ову врсту саветовања, јер нам је данас циљ да видимо где је то струка када је у питању споменичко наслеђе и уопште изградња Београда после Другог светског рата до данас и како ћемо надаље вредновати и споменике културе из тог периода и оно што нису споменици културе, већ су само урбанистичке целине – рекла је Мићовићева.

Она је истакла да су теме занимљиве, а једна од најзначајнијих је „Централна зона Новог Београда”, то јест како се Београд развијао од 1945. године до данас. Поред тога, једна од тема је и простор „Церак виногради”, које Завод планира да у следећој години прогласи спомеником културе.

Мићовићева је напоменула да је једна од занимљивијих тема и „Настанак робних кућа у Војводини”, као и  „Како се развијало хотелијерство и туризам”, објекти туризма од 1945. године до данас, док је уводна тема „Архитектонска лингвистика”, појмовник који су урадили Мрљеш и Цигановић.