Београд – лидер у инвестицијама и одрживом развоју

Помоћник градоначелника Борко Милосављевић представио је данас најважније инвестиционе пројекте Града Београда на годишњем програму за градове и општине Србије у организацији Цедефа. На петој, завршној конвенцији, под називом „Лидери одрживог развоја”, која је одржана у старом здању Народне скупштине, учествовали су и градски секретари за енергетику, заштиту животне средине и комуналне и стамбене послове Марко Стојановић, Горан Триван и Нина Јандрић, као и заменик директора Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда Петар Цекић.

Милосављевић је том приликом прецизирао да је Београд у последњих годину и по дана постао једна од најпожељнијих инвестиционих дестинација.

– До тога се дошло захваљујући потпуној финансијској консолидацији, како на нивоу градског буџета тако и на нивоу јавних предузећа, а такође и активним приступом у изради пројеката. Буџетски дефицит је преполовљен и створени су стабилни услови, а јавни сектор, у извесном смислу, постао је носилац инвестиционих активности. Сва јавна предузећа у 2013. имала су губитак од око 1,6 милијарди динара, а сада јавни сектор, тачније од 30 предузећа чак 28 послује позитивно. То је постигнуто тиме што град спроводи ефикасну контролу у предузећима, која с друге стране морају да максимално професионално обављају своју делатност и то по принципу ефикасног пословања и смањења трошкова – истакао је Борко Милосављевић.

Јавни сектор је сада стабилан, а његовим посредством остварен је велики инвестициони потенцијал, додао је Милосављевић и нагласио да предузећа сада могу да буду релевантан партнер за пројекте јавно-приватног партнерства. Он је подсетио да су планирани пројекти подељени у три групе и то велики, развојни инфраструктурни пројекти, затим „гринфилд” инвестиције и пројекти приватизације. Највеће интересовање је за пројекте у областима путне и комуналне инфраструктуре, а акценат ће бити стављен и на канализациона и водоводна улагања. 

Изградња четири велике фабрике за пречишћавање отпадних вода, јавно осветљење у рубним општинама, подземне гараже, ширење пешачких зона у центру Београда, санација депоније „Винча” само су неки од шездесет пројеката који су или разрађени или у фази разраде, а њихова укупна вредност је око десет милијарди евра, прецизирао је помоћник градоначелника.

Марко Стојановић је нагласио да иако је Београд највећи потрошач енергије, он је истовремено и највећи произвођач и полигон за пројекте енергетске ефикасности. Улагања у јавну расвету, топлотне пумпе на Сави, коришћење биомасе у производњи топлотне енергије, енергетска ефикасност на петнаест јавних објеката, као и већи број мањих пројеката који ће се радити у јавно-приватном патнерству, све су то приоритети у наредном периоду, нагласио је Стојановић.

Горан Триван је назначио улогу невладиног сектора и истакао важност едукације, квалитетних пројеката и успостављања Фонда за заштиту животне средине. Секретаријат за заштиту животне срдине има на десетине разрађених пројеката, додао је он, и подсетио да је пошумљавање најјефтинији, али и најефикаснији начин ублажавања климатских промена. До краја године очекује се и доношење програма заштите животне средине за наредних десет година, који би требало да усвоји Скупштина Београда и којим ће се нагласити све значајније активности у овој области у наредној деценији.

Нина Јандрић је истакла да Београд сада има стабилно снабдевање водом и то за наредних 25 година, а да даље треба радити на инфраструктури. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда само за 2016. има у плану чак седам стотина што мањих што већих пројеката, а један од фокуса је канализациони систем, који је веома важан како због заштите животне средине тако и због подизања стандарда грађана.

На конвенцији су говорили и Зоран Предић, државни секретар Министарства рударства и енергетике, Имре Керн, државни секретар Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Александар Весић, помоћник министра пољопривреде и заштите животне средине, и многи други.