Социјални дијалог је битна компонента у реструктурирању комуналних предузећа

Град Београд се у реформи комуналних предузећа руководио са два принципа, квалитетом услуге и ефикасношћу, а социјални дијалог је битна компонента у њиховом реструктурирању, изјавио је помоћник градоначелника Београда Борко Милосављевић.

Он је на презентацији резултата активности предузетих у циљу развоја пројекта „Унапређење капацитета синдиката за учешће у процесу реструктурирања јавних комуналних  предузећа”, коју је организовао Грански синдикат „Независност”, нагласио да је Град Београд веома пажљиво приступао реформи јавног сектора и додао да оснивач мора да врши своју основну улогу, а то је континуирана контрола јавних предузећа.

– Када успоставите јасне механизме и структуру контроле коју врши оснивач, онда имате ситуацију да је у Београду јавни сектор у 2013. години имао минус од 1,6 милијарди, у 2014. години позитиван резултат од скоро милијарду динара. Направљена је драстична промена у смањењу трошкова а да нисмо мењали цену услуге. Тиме смо показали да јавни сектор не мора унапред да буде негативан и да значи неефикасно пословање, јер је то више резултат неадекватне организације. Процена резултата пословања предузећа у 2015. години говори да су од 30 комуналних предузећа у Београду само још два остала нереформисана, ГСП „Београд” и „Сава центар” – рекао је Борко Милосављевић и додао да тај резултат говори како може успешно да се послује ако се успоставе правилни механизми пословања.

Он је истакао да су у Граду Београду схватили да уколико се желе реформе, мора да се нађе минимум заједничких вредности са свим учесницима.

– Ту пре свега мислим на успостављање социјалног дијалога јер не може да се иде у велике реформе уколико игноришете запослене у комуналним предузећима. Једноставно, запослени морају да нађу интерес у оквиру целокупног поступка. Београд је ишао тим смером и ми смо као прва локална самоуправа закључили грански колективни уговор на нивоу града и све појединачне колективне уговоре. Ишли смо на то да смањимо трошкове, али да водимо рачуна да запослени добију одређене квалитете. На тај начин успостављено је поверење и договор са запосленима у овим предузећима – нагласио је Милосављевић.

Према његовим речима, Град Београд ће спремно дочекати Закон о максималном броју запослених радника јер је сада око 1.600 људи мање у јавном сектору.

– Први пут се дешава да јавни сектор није полигон за запошљавање и не чекајући Закон о максималном броју запослених ми смо ишли на ту рационализацију, а реформа се односила на институционално, организационо и финансијско реструктурирање јавних предузећа. Истовремено смо увидели да у комуналним предузећима имамо хроничан недостатак радника управо због тога што је више од 70 одсто у структури запослених администрација. Нелогично је, али је то тачан податак да су људи који носе посао запослени уговором на одређено време – категоричан је Милосављевић.

Он је додао да је Град Београд покренуо и поступак јавно-приватног партнерства, а депонија Винча ће се показати као један позитиван пример.

– У исто време ми смо оваквом политиком постављања јавних предузећа на здраве основе омогућили и дали капацитет тим предузећима да одређене пројекте могу да финансирају по принципу јавно-приватног партнерства. Али ту мора да се води рачуна о томе да комунална услуга доминантно утиче на животни стандард становника. Приликом преговарачког поступка за јавно-приватно партнерство мора да се води рачуна какве су уговорне норме да се терет тог односа не би доминантно пребацио на ценовну политику – рекао је помоћник градоначелника.

Представници синдиката су се на овом скупу заложили да се комуналне делатности изузму из процеса приватизације, имајући на уму да су комуналне услуге јавни интерес и да су оне веома важне за сваког становника и његов животни стандард.