Милосављевић: Када се води одговорна политика, јавна предузећа не морају да буду губиташи

Градска јавна предузећа су ове године пребацила у градски буџет 4,5 милијарди динара добити из 2014. године.  Од 30 предузећа, 28 је успешно пословало, a на тај начин je обезбеђено да средства из градског буџета иду у праве сврхе, да се помажу труднице, пензионери, финансирају културни догађаји и спортске активности, рекао је помоћник градоначелника Борко Милосављевић.

Он је, гостујући на РТВ „Студио Б”, нагласио да је главни резултат реформе јавног сектора то што је овај сектор 2013. био 1,6 милијарди динара у минусу, а за само годину дана прешао у плус и тај позитивни тренд наставио и у овој години.

– Процена финансијских резултата јавних градских предузећа за 2015. годину је да ће од 30 предузећа, 28 имати позитивно пословање. То је та кључна порука која се шаље јавности и резултат је синхронизованог рада оснивача, Града Београда, и менаџмента ових предузећа. Основни циљ наших реформи је да обуздамо трошкове који су у прошлости били огромни. Зато је улога оснивача да контролише јавна предузећа и да не дозволи да се у њима појављују непотребни трошкови, да квалитет услуге буде максимално добар, као и да се увек води рачуна о ефикасном пословању – рекао је Борко Милосављевић.

Према његовим речима, анализе пословања из 2013. године говоре да је 30 процената у структури трошкова у многим предузећима било непотребно, а ова драматична промена која се десила резултат је елиминисања тих трошкова.

Милосављевић је нагласио да је то веома важно за грађане јер када су стабилна јавна предузећа, онда је и стабилна комунална услуга. 

– Када јавна предузећа не стварају губитке, већ добит, утолико се ослобађа буџет града да не мора да субвенционише та јавна предузећа. Многа од ових јавних предузећа годинама су била субвенционисана. ЈП „Ада Циганлија” је, на пример, 2013. године имало и редовне и ванредне субвенције, а 2014. Град Београд му је укинуо те субвенције и оно је од губиташа постало успешно предузеће. Поред тога, када имате стабилно јавно предузеће које прави добит, то значи да 85 процената те добити иде у буџет града, за разлику од претходног периода, када се из буџета града давало у јавна предузећа, сада она дају Граду Београду. Елиминисањем непотребних трошкова усмеравамо активности предузећа у правилном смеру. Зато смо ми нарочито водили рачуна о превентивној контроли трошкова. Као никада раније, нацрти програма пословања јавних предузећа су ове године у Скупштину града стигли 15. октобра, а налог да се раде ти програми отишао је још у септембру. Од 15. откобра, тим људи на чијем сам челу континуирано је у више фаза контролисао сваки трошак који се налази у билансима тих предузећа и на тај начин смо и желели да елиминишемо сваку могућност постојања непотребних трошкова. Град Београд је показао да када имате одговорну власт и када се одговорно понашате и вршите своју функцију оснивача, јавна предузећа не морају по аутоматизму да буду губиташи – рекао је Милосављевић.

Он је додао да је задатак да се успешним градским предузећима у следећој години придруже и преостала два предузећа, „Сава центар” и ГСП „Београд”.

–  Консолидација ова два предузећа биће веома тешка, јер модел реструктурирања није исти. У ГСП „Београд” се као ни у једном другом ломи социјална политика. Поента реструктурирања у овом предузећу су приходи, трошковну страну не ножемо много да редукујемо јер је то 70 посто трошкова горива и радне снаге. Зато уз програм пословања за ГСП „Београд” ове године иде и Акциони план повећања прихода, јер анализа говори да када би сва администрација Града Београда и републичких органа куповала месечне карте ГСП „Београд”, оно не би имало проблема са приходима – истакао је Милосављевић.