Никодијевић: Технички ребаланс и буџети општина најважније тачке следеће седнице Скупштине града

Председник Скупштине Београда Никола Никодијевић, у изјави за РТС о предстојећој седници Скупштине града, заказаној за 21. децембар,  рекао је да су најважније тачке дневног реда о којима ће се одлучивати технички ребаланс градског буџета и критеријуми на основу којих ће општине добијати буџет за 2016. годину, а да очекује да ће поводом Детаљног урбанистичког плана за Блок 11 у Земуну расправа бити најзанимљивија.

Такође, као веома важну тачку о којој ће одлучивати одборници београдског парламента председник Скупштине града је издвојио и уговор о јавно-приватном партнерству са приватним аутобуским превозницима. Говорећи о ребалансу буџета, Никодијевић је рекао да је то „технички ребаланс”, а не ребаланс у класичном смислу.

– Постоје приходи наших јавних предузећа и добит коју наплаћујемо од њих, а постоји и део неутрошених средстава из ове године. Та неутрошена средства или средства која представљају добит, прерасподељују се на обавезе које морамо покрити, а то се првенствено односи на враћање дугова од пре шест, седам година – истакао је Никодијевић, додајући да пре свега мисли на субвенције за комуналне услуге, које град треба да покрива преко својих јавних предузећа.

Те субвенције годинама нису плаћане, нити евидентиране у буџету и није постојао реалан новац за њих, па су се гомилале као дугови, који сада износе око пет и по милијарди динара. Никодијевић је навео да ће „градска власт од ове године градским предузећима уплаћивати средства која им дугује на име преузетих обавеза од пре шест, седам година, а која нису уплаћивана и само се увећавао дуг”.

– Хоћемо да растеретимо наша предузећа. Она сада раде на здравим ногама и на економским основама и принципима. Време је да почнемо да им враћамо дугове, с обзиром на то да су финансије града у овом тренутку доста стабилне – навео је председник Скупштине Београда.  Очекујемо да ће после 2017. тај дуг бити апсолутно анулиран, а све будуће субвенције које град буде преузимао биће на реалним основама – рекао је он.

Никодијевић се осврнуо и на Предлог одлуке о утврђивању критеријума и мерила за обиме буџета општина, наводећи да се први пут доносе критеријуми који се односе на величину територије, број становника општине, разуђеност, на то да ли је она само централна или има и приградске делове.

– Досадашњи начин расподеле средстава није био заснован на некој логици и сада су први пут установљени јасни критеријуми по којима ће се општинама додељивати средства – тврди Никодијевић, који подвлачи да не постоје средства једне или друге општине, јер је све то новац грађана Београда.
У том контексту, Никодијевић је навео да средства која убирају општине Стари град или Савски венац на име издавања пословног простора који је градско власништво, не значи да су то само њихове паре, већ да је то подједнако и новац људи у приградским општинама Обреновац, Младеновац, Гроцка или Барајево.

– Неће се сви сложити с поштеном расподелом и сигуран сам да ће бити и оних којима ће бити криво што више неће моћи да штампају милионске брошуре и неколико пута годишње мењају украсне жардињере и покретни мобилијар у парковима. С друге стране, имамо велике и нерешене комуналне и инфраструктурне проблеме у великим деловима града које не можемо игнорисати. Много је важније да сваки грађанин има услове живота достојне урбане средине каква је Београд, да свако дете има асфалт и да не мора да иде у школу кроз блато, да свака кућа има прикључак на водовод и канализацију – истиче Никодијевић.

У вези с Нацртом уговора о јавно-приватном партнерству са приватним превозницима за потребе јавног превоза, Никодијевић наводи да рок за жалбу истиче у петак, али да се вероватно нико неће жалити јер је био само један понуђач – конзорцијум у оквиру кога наступају сви приватни превозници. Са приватним превозницима се, навео је, потписује уговор на десет година и могу се поставити оштрији критеријуми који ће морати буду испуњени.

– Они сада имају могућност да на десет година планирају куповину аутобуса и да осавремене услугу, а Град Београд ће имати бољу контролу и у оквиру једног конзорцијума увид у све што се дешава у тој области – рекао је Никодијевић, додајући да прогнозе говоре да ће превоз бити квалитетнији и ефикаснији. На седници ће бити усвојен и План детаљне регулације Блока 11, то јест подручја где се сада налази некадашњи хотел „Југославија”, између Булевара Николе Тесле, Кеја ослобођења и улице Гоце Делчева и Алексиначких рудара у градској општини Земун. Простор где ће се изградити хотел високе категорије из чувеног ланца „Кемпински”, са две куле високе спратности као део стамбеног и пословног комплекса, налази се ван зоне центра Земуна и Новог Београда, у оквиру урбанистичке целине познате као „Првобитни Нови Београд”. Ова локација има веома вредну урбанистичку и естетску позицију и зато је План детаљне регулације рађен са посебном пажњом – истакао је Никола Никодијевић.

Својевремено када је изграђен 1960. године, хотел „Југославија” био је највећи и најмодернији хотел тадашње федерације, са 1.500 просторија, два ресторана и свим пратећим садржајима. Био је култно место окупљања тадашње друштвене елите града и државе. Постојећи објекат хотела биће потпуно реновиран и модернизован, с дозвољеном спратношћу до осам спратова, односно 36 метара. Северна кула, максималне спратности П+33, односно 140 метара висине, у продужетку Улице Гоце Делчева, пословни је објекат, односно намена куле су пословање и комерцијални садржаји, а Јужна кула, исте спратности у продужетку улице Алексиначких рудара, непосредно уз постојећи хотелски објекат, предвиђена је за становање високог стандарда, уз све садржаје који допуњују комфор овог нивоа.

– Две високе куле ће, заједно са хотелом „Кемпински”, представљати не само нови репер овог дела града, већ ће својом визуром, репрезентативног облика, дати нови идентитет и Земуну и Новом Београду. Земунски кеј ће постати туристичка дестинација и привлачна променада како за госте Београда тако и за све наше суграђане. Посебно напомињем да је детаљним планом предвиђено очување и оплемењивање свих зелених површина, као и изградња додатне треће пешачке и бициклистичке стазе – наглашава Никола Никодијевић.