Весић: Домаћински располажемо новцем грађана

Буџет Београда у 2016. години износиће нешто мање од 80 милијарди динара. Овај прорачун урађен је на основу реалних прихода, а дефицит ће износити испод пет одсто. Грађани већ знају да могу да очекују да ће садашња градска власт домаћински располaгати њиховим новцем, да се нећемо задуживати и да ћемо трошити оно што зарадимо, изјавио је градски менаџер Горан Весић у интервјуу за Националну пословну ревију у издању Привредне коморе Србије.

– Да вас подсетим, дефицит буџета Града Београда крајем 2013. износио је преко 20 одсто, као и да смо затекли око 1,1 милијарду евра кредитног задужења. Већ две године враћамо дугове претходне власти међу којима је 14 милијарди динара заосталих дуговања претходне власти за социјална давања и остале принадлежности. Наредне године уложићемо више од 23 милијардe динара у капиталне пројекте као што су изградња водоводне и канализационе инфраструктуре, изградњу саобраћајница и друге пројекте који треба да побољшају квалитет живота у Београду. 

Како послују београдска јавна предузеће и у којим организационо-власничким моделима видите шансу за подизање њихове ефикасности?

– Градска јавна предузећа су ове године уплатила у градски буџет 4,5 милијарди динара добити из 2014. године. Јавни сектор Београда је 2012. године забележио минус од 1,6 милијарди динара а 2013. године добит је износила испод милијарду динара. Од 30 предузећа успешно је пословало њих 28. За грађане је важно да знају да се сва добит градских предузећа која се уплати у буџет користи за исплату социјалних давања, накнада за труднице, финансирање културних и спортских догађаја... 

Ова градска управа једноставно је изабрала много бољи менаџмент у јавним предузећима. Сећам се када смо бирали директоре на јавном конкурсу да је опозиција критиковала њихов избор тврдећи да нису компетентни и да су партијски кадрови. Е, ти директори направише добит од 4,5 милијарди динара за буџет града, а њихови „способни” директори губитак од 1,6 милијарди, а многи добише и кривичне пријаве! На овом примеру се види разлика између садашње и бивше градске власти. Ми не причамо већ радимо и имамо резултате.

Основни циљ наших реформи је да обуздамо трошкове који су у прошлости били огромни. Нису ту биле у питању само донације већ потпуно непотребни ПР трошкови, репрезентацијe, као и финансирање активности које немају везе са основним послом предузећа. Рецимо, највећи градски губиташ ГСП је финансирао фудбалски клуб!? Toга више нема.

Наш задатак је да предузећа буду у наредној години успешнија, али и да нађемо начин да опоравимо једина два градска „губиташа” – „Сава центар” и ГСП Београд. Када је у питању „Сава центар”, мој став је да то јавно предузеће граду није потребно као градска фирма. Наравно да „Сава центар” као конгресни центар треба да постоји јер је важан за туризам града, али тај објекат мора прво да се реновира, а потом да са њим управља неко ко зна тај посао. Постоји идеја Привредне коморе Србије да купи или преузме „Сава центар” од града и ја мислим да је то добро за град. Иначе, током власти претходне гарнитуре, „Сава центар” је намерно уништаван како би га једног дана будзашто преузео тајкун који има хотел у непосредној близини. 

Проблем са ГСП „Београд” је зато што се за ово предузеће води социјална политика. Наравно, има још много унутрашњих ресурса да се смање трошкови, али и повећају приходи. Зато радимо на Акционом плану повећања прихода, јер анализа говори да када би сва администрација Града Београда и републичких органа куповала месечне карте ГСП „Београд”, оно не би имало проблема са пословањем. Једноставно, мораћемо да прекинемо са ружном навиком коју имају многи Београђани да је неплаћање карте у јавном превозу дозвољено. Карта мора да се плати као што се плаћа струја, вода или оно што се купи у продавници.

Београдски инфраструктурни пројекти су важни за српску привреду која очекује посао. Шта Београд може да им понуди у 2016. години?

– Kao што сам рекао домаћој привреди нудимо 23 милијарде динара вредне послове. Рецимо, наша Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда расписаће за наредну годину тендере за послове вредне преко две милијарде динара, док је вредност тендера ове године износила скоро милијарду динара. Реч је о тендерима који се односе углавном на саобраћајну инфраструктуру, водовод и канализацију. То су капитални пројекти као што је изградња канализације у насељима Плави хоризонти, Пиносава и Бели поток, и изградња фекалне канализационе мреже у насељима Сунчани брег, Ритопек и Степојевац, а све са циљем  решавања великих инфраструктурних проблема у деловима града у које годинама нико није улагао. Наравно, следеће године ће почети реконструкција трга Славија, а потом наредних година, и Рузвелтове улице, као и Улица 27. марта, Kраљице Наталије и Џорџа Вашингтона све до Калемегдана. Радиће се и Улица кнеза Милоша тако да ће бити посла за компаније које су стању да ураде тако обимне радове, да гарантују квалитет и да буду конкурентни са ценом.

Морам да кажем да нисмо задовољни интересовањем домаћих компанија за добијањем послова. Просек компанија које учествују на нашим тендерима је мањи него у Европској унији и ми то желимо да променимо. Зато смо недавно у Привредној комори Србије организовали састанак са српским компанијама и представили смо им планове за 2016. годину како би се на време припремили да учествују на нашим тендерима. То није никада урадила ниједна градска власт. 

Чули смо поруку за домаће инвеститоре. Шта Београд поручује страним инвеститорима?

– Београд је постао најатрактивнија дестинација за инвестиције у овом делу Европе, а страни инвеститори могу да буду задовољни што имамо готове пројекте и правни и законски оквир у коме могу да раде. 

Осим „Београда на води”, који је тренутно највећи европски пројекат када су питању некретнине и који изазива велику пажњу свих инвеститора, наша градска управа је променила стратегију развоја Београда у односу на оно што се дешавало десетинама година уназад. Наши пројекти се налазе на рекама које су веома атрактивне за инвестирање. Београд има скоро 200 километара обала од којих је уређено тек неколико!? Осим „Београда на води”, који је се налази на самој реци Сави, верујем да ће на велико интересовање инвеститора наићи и пројекат „Макишко поље”, који се такође налази близу Саве, као и пројекат Блока 18 који је преко пута „Београда на води”, са новобеоградске стране. Следећи пројекат је на левој обали Дунава, од Пупиновог моста до Панчевачког моста, који је огроман простор и сада потпуно неискоришћен, а имамо и пројекте у вези са Адом Хујом односно простором са десне стране Дунава, од Панчевачког моста па све до Аде Хује. 

Трудимо се да потенцијалним инвеститорима покажемо да Београд има оквир за добро инвестирање, јер су Закон о планирању и изградњи и Закон о раду у примени. Закон о планирању и изградњи заживео је већ после првих шест месеци примене, а број издатих грађевинских дозвола је већи за преко 35 одсто, док је у Београду то чак и више. Веома лако се добијају грађевинске дозволе, за 28 дана, и све то показује да су инвеститори добродошли. 

Закон о раду је модеран закон који инвеститори траже и који олакшава инвестирање. Потенцијалне инвеститоре треба да радује најава Владе Србије да ће од 1. јануара бити издаване електронске грађевинске дозволе. Када разговарам са инвеститорима, видим да им се посебно свиђа чињеница да имамо пројекте, уређен законски оквир и да постоји спремност Скупштине Београда да им помогне. 

Београд је током прошле године проглашен од Управе за јавне набавке као локална самоуправа у којој се најбоље примењује Закон о јавним набавкама?

– Град Београд, захваљујући централизованим јавним набавкама, уштедео је скоро 240 милиона динара у овој години. Осим што штедимо, на овај начин повећавамо транспарентност, професионалност, спречавамо корупцију и подстичемо предузетништво. Централизација набавки сада је спроведена за потребе 54 наручилаца Града Београда, и то за Градску управу Града Београда, установе културе, социјалне и дечје заштите, јавна комунална предузећа, као и сва остала предузећа и организације чији је оснивач Град Београд. У 2016. години централизоване набавке ће бити спроведене на 138 корисника. У прошлој години имали смо и смањење броја преговарачких поступака са 39 одсто на свега три одсто, а задовољни смо и податком да је број понуђача по тендерима са 1,8  у 2013. години порастао на 2,6 у 2014, што говори да нам је повећана конкурентност и да више фирми узима учешће на тендерима. Мислимо да можемо и боље од тога, јер смо приметили да понекад имамо  само једног понуђача, при чему нисмо сигурни да ли је то последица неинформисаности или да понуђачи мисле да не морају да се јаве јер одређени тендер није за њих.

Недавно сте изјавили да је Београд град који ће се најбрже развијати у региону? Шта су компаративне предности Београда када су стране инвестиције у питању?

Као Београд, радимо на отварању Канцеларије за инвестиције, која ће обезбеђивати подршку инвеститорима који одлуче да раде у Београду. 

– Када говоримо о томе да ће се Београд најбрже развијати у региону, узимам у обзир капиталне инвестиције које ће се релизовати у нашем граду а које ће бити замајац развоја привреде. Рецимо, до краја године потписаћемо први уговор за јавно-приватно партнерство у области јавног превоза, вредан 500 милиона евра, у нарeдних десет година. У току нам је и ЈПП за управљање отпадом, вредан 250 милиона евра, и очекујем да у првој половини следеће године спроведемо тендер и изаберемо партнера. У овом тренутку, изабрано је пет великих светских компанија које су ушле у ужи круг, што само говори да ћемо добити правог оператера који је познат у свету. Следеће године планирамо и изградњу неколико подземних гаража, а „Паркинг сервис” ће из сопствених средстава радити гаражу на Студентском тргу и Обилићевом венцу. Почињемо са реализацијом ЈПП у области прераде отпадних вода јер Београд тренутно нема ниједну фабрику за ту намену, а сва канализација иде директно у Дунав и Саву. Градимо и нову аутобуску станицу, а себи смо ставили у задатак да у наредних десет година решимо питање водовода и канaлизације у главном граду. Ако томе додамо да заједно са републиком градимо обилазницу око Београда, као и да сами градимо унутрашњи магистрални прстен, јасно је да нема града у региону у који ће се наредних година више инвестирати.

Предности Београда у односу на друге градове су географски положај, образована радна снага, величина града која вам омогућава да све што желите имате на једном месту и оно што је најважније, посвећеност градске управе довођењу инвеститора и стварању услова да свој новац уложе брзо у наш град.

Ако знамо да данас Беград чини 40 одсто БДП-а Србије, да ли сматрате да ће овај проценат у будућности расти и да ће Београд тежити натполовичном учешћу у БДП-у или је за динамичан развој Србије неопходно ревитализовати мање развијене градове и регије?

– Наш посао је развој Београда, али сами сте приметили да наше учешће у БДП-у јасно говори да све што се дешава у Београду утиче на Србију. Ми желимо да агресивније привучемо инвестиције у Београд. У прошлости, инвестирање у наш град се углавном дешавало кроз некретнине, изградњу станова и пословних објеката, али је било мало производних погона. Због карактера тих инвестиција, већина је била реализована у ужем градском језгру тако да наше приградске општине и рубни делови града нису имали ништа од тога. Сада ће бити другачије. Све наше приградске општине су урадиле попис свих хала и индустријских објеката које можемо да понудимо страним инвестоторима. Имали смо састанак у СИЕП-у управо да бисмо ову агенцију упознали са нашим потенцијалима како би знали шта могу да понуде страним компанијама које долазе у Србију. Поред тога, изменама и допунама Закона о главном граду и Статута Београда наш град делимо на две зоне – градску и приградску. Општине у приградској зони имаће више надлежности, што ће им омогућити да инвеститорима нуде боље услове које сада нису у прилици да понуде. Формирали смо две слободне зоне како бисмо привукли компаније, а у обреновачкој веома брзо почиње да ради компанија „Меита”, која ће запослити 1.400 радника. Веома брзо ће добити грађевинску дозволу и одмах почињу да граде фабрику. Београд жели да инвеститори долазе у читаву Србију, али бићемо агресивнији када је у питању њихово привлачење у наш град.

Београд је опет град у коме се после много година поново виде грађевински кранови. Често истичете да ћете бити задовољни када кранова буде на сваком кораку.

– Док сам студирао, један мудар професор ми је рекао да „када дођем у неки град пребројим кранове” и да ће ми одмах „бити јасно у каквом је стању економија”. То је тачно. Када смо победили на изборима, у граду скоро да се није градило, ако се изузме оно што је држава радила. Данас је ситуација другачија и веома сам поносан зато што смо покренули инвеститоре. Један од мојих првих састанака на функцији градског менаџера био је у Дирекцији за градско грађевинско земљиште са компанијама које су добиле градско грађевинско земљиште на тендеру, а годинама нису градили ништа. Тада сам их питао зашто не граде. Ако немају новца, ту не можемо ништа, али ако постоје било какви административни проблеми рекли смо да ћемо да их решимо. Због таквог приступа створени су услови да следеће године почне реконструкција хотела „Југославија”, затим изградња „Хилтона” на локацији Три краља, нове зграде Airport city, зграде Савезног МУП-а, тржног центра у Вишњичкој бањи, а већ је почела изградања зграде у Рајићевој улици, као и великог стамбеног комплекса у Далматинској улици.

Током 2015. године, Дирекција за градско грађевинско земљиште и изградњу града Београда сачинила је 1.742 уговора, од чега 750 уговора у легализацији и 992 уговора у редовној процедури са инвеститорима који су реализацију објеката почели пре ступања на снагу Измена и допуна закона о планирању и изградњи. Од 1. марта, од када се примењује обједињена процедура, извршен је обрачун за 740 локација, а у граду је издато око 600 дозвола за градњу. Град је по основу доприноса приходовао 1,8 милијарди, а на основу надокнаде још 2,3 милијарде те ће у овој години остварити суфицит од преко 4 милијарде динара. Поређења ради, Дирекција је у 2014. години остварила суфицит од две милијарде. При томе, треба имати у виду да се доприноси не плаћају за производне објекте. Обрачун доприноса је сачињен за 202.036 квадрата стамбеног простора, 207.917 квадрата пословно-комерцијалног простора, 19.488 квадрата простора јавне намене и 23.330 метара квадратних објеката производне делатности.

Све ово јасно говори  да је покренута грађевинска индустрија која ове године бележи пораст у БДП-у. Немају корист само грађевинске компаније, већ и град и дражава кроз доприносе, ПДВ, порезе и запосленост и наравно, оживело је тржиште некретнина.

После много полемика „Београд на води” почео је да се гради. Колико ће по вашим сазнањима бити ангажовано домаћих компанија у реализацији тог пројекта и да ли сте сигурни да ће динамика реализације бити адекватна најавама?

– Kao што сте сами могли да видите, изградња овог пројекта почела је у септембру ове године и он напредује добро, тако да ће сами грађани већ следеће године моћи да виде како напредује изградња објеката. Развојем пројекта „Београд на води”, наш град постаје прави туристички и пословни центар Балкана. Овај пројекат ће привући друге инвеститоре и то је она преломна тачка после које ћемо моћи да кажемо да је Београд кренуо пут напретка. „Београд на води” је најважнији пројекат наше земље који треба у Београд и Србију да донесе 3,5 милијарди евра. 

То је инвестиција која ће обезбедити десетак хиљада нових радних места и потпуну промену изгледа нашег града. Ми смо успели да за веома кратко време рашчистимо простор на коме ће се градити „Београд на води”, а то је око стотину хектара. Деценијама уназад скоро свака градска власт је покушавала да уради нешто на овом простору, али ми смо први који смо успели да рашчистимо овај простор који је био под магацинима, шинама, запуштеним објектима, који ничему нису служили. То је зато што ми радимо. Постављање камена темељца значи да почиње изградња првих зграда. У првој фази ће се изградити око 300.000 квадрата, у шта ће бити уложено око 300 милиона евра. То је нешто што ће покренути грађевинску индустрију Србије, а касније ће бити замајац за развој и повећање нашег бруто друштвеног производа. 

Изградња на простору Савског амфитеатра је вековни сан Београда и сви урбанистички планови Београда предвиђали су на том простору изградњу неколико милиона квадрата. Политичке странке, које се данас противе изградњи овог пројекта, имале су свој пројекат на истом простору који се звао „Менхетн на води”. Њихов проблем је у томе што за реализацију тог пројекта „нису били у стању да обезбеде не 3,5 милијарди већ ни 3,5 евра и што не да нису рашчистили око сто хектара магацина, шина и ко зна чега, већ ни камен нису били у стању да помере”. У тој чињеници лежи фрустрираност противника „Београда на води”. Постоје пројекти који су изнад политике и који доносе опште добро. Један од њих је „Београд на води” и његовој реализацији треба сви да се радујемо.

Да ли ће и када Београд добити метро?

– Траса, распоред станица и тип метроа ће  бити дефинисани кроз израду СМАРТ плана (мастер плана) саобраћаја у Београду. У наредне две недеље биће потписан уговор са консултантом који ће радити студију. Студија обухвата све видове саобраћаја у Београду и треба да да предлоге решавања транспортних потреба града до 2033. године, у пресецима од по шест година. Један од основних задатака студије је дефинисање будућег метроа, али и свих осталих видова јавног превоза попут Бг воза, трамваја, тролејбуса и аутобуса. Рок за завршетак студије је 10 месеци, а прве резултате треба очекивати после шест месеци. Студију је донирао ЕБРД у износу од 400 хиљада евра.

Ми овом питању прилазимо стручно и без емоција. Да бисмо утврдили које видове транспорта треба да развијамо, потребно је да утврдимо, рецимо, реално демографско стање. Ми смо на основу задњег пописа становништва и стања на терену установили да су у последњих 10-15 година настале значајне промене у токовима путника (у јавном превозу и приватним возилима). На пример, број радних места на Новом Београду се увећао за 30 одсто, смањио се број становника у старом центру града 2-10 одсто (зависно од зоне), повећао се број становника на ободу града 2-5 одсто (зависно од зоне), број радних места од Батајнице до Сурчина (западни део обилазнице) увећао се пет пута, мада треба узети у обзир да је била мала основица.

Поред тога, у Београду су у току значајне инвестиције које ће утицати додатно на токове путника и то: изградња Београда на води, премештање аутобуских станица (БАС и „Ласта”) на Нови Београд, премештање Железничке станице у Прокоп, изградња нових стамбених, пословних и идустриских објеката и оснивање две слободне привредне зоне у Обреновцу и на Палилули, а у овој првој очекујемо инвеститора већ у јануару. Зато смо покренули низ пројеката да би установили стварне транспортне потребе грађана и направили стратегију саобраћаја у граду. Урађено је анкетирање и бројање путника у јавном градском превозу, бројање саобраћаја на  свим важнијим раскрсницама у граду,  њих 180, и анкетирано је  20 хиљада домаћинстава. Све је то обједињено у студији  „Транспортним модел Београда” као базе за моделовање будућих сценарија. На пример, један од података који се разликује од претходних студија је тај да на Бранковом мосту у вршном оптерећењу имамо 5,5 хиљада путника у јавном превозу, а код Сајма осам хиљада путника. До сада се увек рачунало да је Бранков мост најоптерећенији правац, са знатно већим бројем путника од избројаног. 

Дакле, ушли смо у дефинисање и решавање проблема саобраћаја у граду свеобухватно и студиозно, уз поштовање свих начела струке и уз коришћење најсавременијих софтверских пакета, јер су у питању инвестиције вредне више милијарди евра. Београд приликом планирања оваквих инвестиција не сме да погреши.

Недавно је Скупштина Београда усвојила Стратешки план инвестирања у водовод и канализацију до 2025. године. Шта то значи за грађане и привреду?

– То значи, да кажем јасно српским језиком, да ће сваки Београђанин до 2025. године имати прикључак на водовод и канализацију. Десет година је оптималан период за завршетак овог посла јер овог тренутка трећина Београда нема канализацију, што је посебно изражено у приградским и рубним деловима града. Сва наша постојећа канализација сада се излива у Саву и Дунав, што је недопустиво јер смо ми једини велики град у Европи који не пречишћава отпадне воде. Ми смо прва градска власт која је донела јасну одлуку на који начин ће решити овај проблем. У наредних десет година уложићемо 575 милиона евра у прављење недостајуће инфраструктуре за водовод и канализацију и изградњу пет фабрика за прераду отпадних вода. То значи да за десет година не само да ће сваки грађанин имати канализацију и водовод, већ ће сва вода која буде ишла кроз канализацију у реке бити прерађивана. Овај пројекат ће бити финансиран из буџетских средстава, али и из фондова Европске уније и других земаља као и кроз јавно-приватно партнерство. Ми део пројекта већ реализујемо сами и град ће уложити што у овој, што у наредној години преко две милијарде динара у канализацију. 

У овом тренутку радимо канализацију за Плаве хоризонте у вредности од 500 милиона динара, затим водовод у Грмовцу, 60 милиона динара, постројење за прераду отпадних вода Пиносава, Међулужје и Бели Поток, сваки по 150 милиона динара, фекалну канализацију Сунчани брег у Раковици, 200 милиона динара, затим у Барајеву радимо водовод у вредности од 280 милиона, у Рипњу водовод од 130 милиона динара, у Степојевцу од скоро 100  милиона. Градска власт је обновила пројекат који је био потпуно замро, а то је регионални водовод Макиш–Младеновац и сваке године ће се радити део по део тог водовода како би сва насеља у јужном делу Београда, укључујући и Младеновац, до 2021. године добила градску воду.

У току је модернизација коморског система. Шта би по вама требало да буде кључ за успех, имајући у виду нове услуге које ће бити на располагању привреди?

– Град Београд подржава најављену реформу коморског система и његову централизацију, која ће довести до веће ефикасности, али и користи за привреду. Коморски систем у Србији је пре неколико година скоро био уништен једним сулудим експериментом у коме је укинуто обавезно чланство. Хвала Богу, већина привредника је препознала потребу да остане у коморском систему и овај покушај уништавања привредних комора у Србији није успео. Морам да истакнем да су сва јавна предузећа Београда наставила да плаћају чланарину Привредној комори Београда иако је обавезно чланство било укинуто и верујем да смо дали свој допринос да коморе опстану. Наравно, постојећи коморски систем у Србији није идеалан, а када то кажем посебно мислим на то да компаније треба да плаћају једну чланарину, да коморе треба да пружају више услуга и сервиса привредницима и да саме треба да окупљају људе који могу да помогну привредницима, а не ислужене политичке кадрове. Зато је важно да је ново руководство Привредне коморе Србије покренуло реформу коморског система која не значи само поновно увођење обавезног чланства, већ и модернизацију коморе и пружање услуга привреди. Дакле, руководство Привредне коморе Србије на челу са председником Чадежом има пуну подршку Града Београда.

Колико је то важно за стварање повољнијег пословног амбијента? Како у склопу тога оцењујете сарадњу Града Београда и ПКС-а?

– Град Београд има веома добру сарадњу са Привредном комором Србије и она се огледа, осим у дневној сарадњи, и у томе да смо присутни увек када ПКС организује представљање српске привреде у иностранству. На таквим скуповима представљамо своје пројекте и потенцијале. Једна од првих одлука Скупштине Града Београда била је та да када одборници доносе одлуке које имају везе са привредом, тада тражимо обавезно мишљење Привредне коморе Бограда, која ће убудуће бити део ПКС. Ово мишљење није обавезујуће, али желимо да одборници имају пред собом став коморе када доносе одлуке. Ми смо прва градска власт која је донела одлуку да се приликом великих реконструкција улица привредници који имају малопродајне објекте у тим улицама ослободе плаћања дажбина према граду док трају радови. Мислим да је веома важно да Привредна комора Србије и Град Београд блиско сарађују јер комора је сервис града када је у питању привреда. 

Као градски менаџер показали сте заинтересованост за уређење града, постављање споменика, изградњу паркова. 

– Наравно да сам заинтересован јер је то душа Београда. Ја волим овај град и верујем да свако коме се пружи та част да доноси одлуке у име грађана треба да да допринос да град буде лепши и уређенији. На крају крајева, по томе ће нас неко памтити. Ми смо урадили преко стотину урбаних џепова, али и покренули неколико великих пројеката као што су претварање најужег центра Београда у пешачку зону, уређење Трга Николе Пашића, Трга републике и Теразија, уређење Скадарлије и Косанчићевог венца, реконструкција Музеја града Београда, уређење Цветног трга, Улице кнеза Милоша и Његошеве. Следеће године урадићемо 40 фасада на Косанчићевом венцу заједно са Владом Србије, радимо фасаде у делу Карађорђеве, као и у Бранковој улици. Желимо да велики људи који су задужили Београд, без обзира да ли су писци, новинари, спортисти или државници, добију своје споменике или улице. Београд ће бити уређенији, лепши и биће поново бео, како му само име каже. Највише уживам када радим такве ствари и трудићу се да их буде што више док сам на функцији у граду.