Весић: „Београд на води” погурао пројекте на чију се реализацију чекало деценијама

Почетак реализације пројекта „Београд на води” омогућио је завршетак прве фазе железничке станице Прокоп, 39 година од почетка изградње, изјавио је данас градски менаџер Горан Весић.

– Ово је велики успех Владе Србије и премијера Александра Вучића, 39 година је прошло откако је Прокоп почео да се ради. Он је доказ колико је пројекат „Београд на води” погурао многе друге пројекте. Други ће бити пресељење аутобуске станице на Нови Београд. Ово је такође за нас велики дан, захваљујемо Влади Србије јер је успела да набави средства. Ово је део уређења Београда и део изградње Београда онако како желимо и како треба да буде  –  рекао је Весић.

Он је истакао да је Град Београд, после завршетка прве фазе радова, у потпуности спреман за реализацију друге фазе.

– Оне подразумевају приступне саобраћајнице из Булевара кнеза Александра, за шта је расписан тендер 20. јанура, а оквирна вредност радова је 440 милиона динара. Ако све буде ишло према плану, очекујемо да у мају ове године почну радови. У другој фази нам остаје да се ураде и приступне саобраћајнице и са ауто-пута, што је још компликованији захват, али смо такође спремни да у наредним годинама и тај део посла обавимо на ваљан начин – истакао је Весић и додао да ће Прокоп имати пуну функцију онда када ту буде пролазио и метро.

Весић је подсетио да је идеја о реализацији пројекта потекла од тадашњег градоначелника Бранка Пешића 1970. године, што је тада,  као  „Београд на води” сада, изазвало велике полемике у јавности. Чак је, према Весићевим речима, последњих година  у Београду било појединаца који су сматрали да Прокоп није потребан и да га треба буквално затрпати.

Он је истакао да је намера нове градске власти да српска престоница постане „град кранова” јер, како је навео, не треба заборавити да се сваки динар који је уложен у грађевину касније мултипликује.

Према његовим речима, град се коначно спушта на реке, тако да се поред Београда на води планира изградња Блока 18, Макишко поље, Вишњичко поље, као и изградња „трећег”  Београда на левој страни Дунава, јер Београд од својих 200 километара обала сада користи само десет.