Весић на слави пекара: Ви сте део традиције нашег града и наш понос

Градски менаџер Горан Весић присуствао је данас слави пекара Свети Атанасије Велики у Београду у организацији Уније пекара Србије. 

Поздрављајући београдске пекаре, менаџер Весић је рекао да им Скупштина града срдачно честита славу и пожелео да их штити њихов заштитник Свети Атанасије Велики. 

– У Београду послује више од 2.700 пекарских радњи тако да Београђани на свим овим локацијама сваког јутра могу да купе вруће кифле, ђевреке или бурек. Наш Београд скоро да нема улицу која нема бар једну своју пекару. Зато су пекари наше драге комшије, они који устају први пре свитања и раде док други спавају како би њихове суграђане дочекало свеже пециво када крену на посао или у школу – истакао је Весић.

Градски менаџер је подсетио да најстарија пекара у Београду постоји више од 130 година, тачније од 1885. године. 

– То је пекара „Алексић”, која се данас налази преко пута Ботаничке баште, коју је основао још у 19. веку Ђенадије Алексић. Друга најстарија пекара „Трпковић” ради од 1905. године, а многе пекаре као што су „Тома”, „Чарли” или „Аца” послују скоро педесет година. Ови подаци говоре да су пекари не само део нашег свакодневног живота већ и традиције Београда. Поносни смо на традицију београдских пекара која је заиста импозантна ако се зна да рецимо најстарија париска пекара „Ришеље” има традицију дугу 200 година. Можда највернији хроничар Београда и наших живота у 20. веку Момо Капор пишући о нашем граду није могао да заобиђе београдске пекаре и њихов најпознатији производ – бурек. Тако Капор каже: „Постоји једна ствар пред зору, која се не може наћи нигде на свету сем у Београду; узалуд је тражити и по париском Клињанкуру, римском Травестеверу и по гастрономском кварту у Бриселу покрај Гран пласа – то је бурек. Он је наш сан далеко у туђини, а и наш повратак кући, јер нам га већ првог јутра, када се пробудимо у Београду и седнемо за стари кухињски сто, кева донесе од бурегџије са ћошка и то у масној ’артији, јер зна да то волимо – навео је Весић.

Београд памти и цени своје старе пекарске мајсторе, казао је Весић, као што су Алексићи, Стојадиновићи, Трпковићи, као и многе друге који су имали Мајсторско писмо, а које је Пекарко-еснафски одбор давао само правим пекарима који ручно праве смесу.

– Време је да се заштите и преко стотину година стари рецепти по којима пеку многи београдски мајстори и да по нашем квалитетном пециву постанемо познати и ван граница Србије како би то постао део наше београдске туристичке понуде. Један од најважнијих фактора на основу којих страни туристи доносе одлуку да посете Београд је храна. Хвала Богу, ту смо веома конкуретни. Зато драги наши суграђани, пекари, ваш град вам жели срећну славу и поносни смо на вас – закључио је Весић.

Председник Уније пекара Зоран Пралица је навео да традиција пекарске славе траје још од 1936. године. Према његовим речима, овај светац је заштитник ватре и заната, а како су пекари деценијама уназад више користили ватру, изабрали су светог Атанасија да им буде заштитник.

Михајло Миљковић, власник пекаре „Тома“, која је домаћин славе, је рекао да његов посао траје већ 50 година и изразио наду да ће дуго успешно пословати.