Весић: Новим законом о становању коначно уводимo ред у ову област

Градски менаџер Горан Весић присуствовао је данас презентацији предлога новог закона о становању и одржавању стамбених зграда и истакао да се коначно уводи ред у ову област. 

Он је, у Привредној комори Србије, подсетио да је нови предлог закона донет на иницијативу Града Београда, уз велику сарадњу Владе Србије и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. 

– Разлог за покретање ове иницијативе су проблеми у великом броју стамбених јединица. Процењује се да на територији Београда постоји више од 5.000 зграда о којима нико не води рачуна. То су зграде које нико не одржава, не чисти, у којима се лифтови не одржавају, где су станари препуштени сами себи и то је ситуација која је недопустива – навео је градски менаџер и додао да се новим законима први пут уводе регистри који ће омогућити тачан увид у број стамбених зграда у Београду. 

Он је прецизирао да нови закон предвиђа формирање стамбених заједница, које чине сви власници станова. Власници формирају скупштину станара, а скупштина бира управника зграде, који је сада председник, са мало већим овлашћењима, навео је Весић. Он је додао да ће локална самоуправа одредити минималну цену одржавања зграда, као и прописане услуге које се добијају за ту цену. 

– Новина је да ће оним зградама које не формирају скупштине станара локална самоуправа доделити принудног управника и он ће руководити одржавањем те стамбене јединице, до момента док се не формира скупштина станара са управником зграде на челу.  Такође, новим законом ће бити уведена и функција професионалног управника, која и сада постоји на тржишту, али не постоји ред у тој области. Привредна комора Србија ће убудуће водити регистар свих професионалних управника са јасно дефинисаним условима како се добија и како се одузима лиценца – навео је Весић.  

Он је посебно истакао да је за Град Београд као локалну самоуправу јако битно што нови закон увoди одредбу о јавном интересу за одржавање стамбених зграда, која ће омогућити да град помогне у одржавању фасада, што до сада није било могуће. 

– Фасаде су дотрајале, због чега ће град понудити повољне програме помоћи стамбеним заједницима како би се заједнички решио један од већих проблема у српској престоници. Такође је предвиђено да корисници пословних зграда, као и зграда које се налазе у јавној употреби, сами одржавају те фасаде – истакао је Весић и најавио да ће само на Косанчићевом венцу бити адаптирано више од 40 фасада, као и неколико у Карађорђевој улици. 

Нови закон ће регулисати бројна питања где је мањина, или често само један станар блокирао одлуку већине да би се коначно увео ред у ову област, а да то притом не изискује нове трошкове станарима. Такође, нови закон има социјалну компоненту којом ће се после 70 година регулисати односи заштићених станара, који ће добити адекватан смештај, док ће власницима тих станова коначно бити враћена њихова имовина. 

Он је истакао да ће у марту Скупштина града донети одлуку којом ће бити регулисано пословање хостела у стамбеним зградама у престоници, као и свих других некатегорисаних смештаја, где ће убудуће за њихово отварање и рад бити обавезно одобрење скупштине станара. 

Помоћница министра за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру Јованка Атанацковић истакла је да се предлог закона налази у скупштинској процедури и да се усвајање очекује по убрзаној процедури до краја месеца. Она је додала да нови закон не уводи никакве нове обавезе за станаре, али да зато уводи ред у стамбене односе. 

– Нови закон се доноси после више од две деценије, како би обухватио све друштвене процесе настале у том периоду. Он заправо спаја три постојећа закона који обухватају ову област и треба да омогући квалитетније становање – указала је помоћница ресорног министра. 
Саветник председника Привредне коморе Србије Срђан Ђурић истакао је да ће та институција помоћи спровођење новог закона,  с циљем да се реше компликовани правни и економски проблеми, који нажалост умањују вредност имовине стамбених јединица у тим зградама, уз наравно минималне трошкове државе.  

Закључак презентације је да се почетком деведесетих година 20. века у Србији десила највећа приватизација, а то је приватизација стамбеног фонда, док законски прописи у међувремену нису пратили ситуацију на терену.