Усвојен Генерални урбанистички план и План генералне регулације

Скупштина града данас је усвојила два најважнија планска документа за Београд и то Предлог генералног урбанистичког плана и Предлог плана генералне регулације грађевинског подручја седишта јединице локалне самоуправе.

Главни урбаниста Милутин Фолић је образлажући ове планове навео да су они у припреми од 2009. године и да је циљ њиховог усвајања отварање врата за инвестиције у свим областима, завршетак инфраструктуре, али и посебан допринос односу према животној средини и томе да се Београд развија плански и у складу са највишим стандардима.

– Иако су планови били пред усвајањем пре две године, ми смо изашли у сусрет захтеву великог броја грађана, инвеститора али и министарства да се план још једном ревидира. У међувремену је дошло и до промене зоне заштите водоизворишта, чиме се отворила могућност за планску урбанизацију два велика градска подручја – Макишког поља и борчанске стране уз Пупинов мост, за које планирамо да покренемо израду детаљних планова убрзо након усвајања ГУП-а и ПГР-а. План је још једном прошао контролу и институцију јавног увида, чиме се остварила додатна могућност да грађани и инвеститори изврше увид у планове и дају сугестије и примедбе. Пристигло је око 1.500 примедаба, а ми смо их кроз стручну контролу размотрили и уважили све што је било могуће – истакао је Фолић.

Он је нагласио да је израда ових планова била обавезана Законом о планирању и изградњи  још од 2009. године.

– Средства за израду ГУП-а су обезбеђена из буџета Града Београда, а за израду Плана генералне регулације средства је обезбедила Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда. Из рада ових планова је поверена Урбанистичком заводу Београда, а процедура стручне контроле и јавног увида је у потпуности спроведена у складу са законом – рекао је Фолић.

Према његовим речима, ГУП обухвата површину од 77.851 хектар, а од тога је површина грађевинског подручја око 57.000 хектара. Територија у оквиру ГУП-а је подељена на 20 функционалних целина за које су истовремено урађени планови генералне регулације. 

– Предлози великих градских пројеката усмерени су на подручја за урбану трансформацију, а то су напуштени индустријски комплекс, Савски амфитеатар, блокови 18, 18а, 65, Ада Хуја и Дунавски амфитеатар, Мостарска петља, затим на активирање локација уз главне градске саобраћајнице и возне правце ка граду, као што је Макишко поље, простор од Пупиновог моста до борчанске стране, нове привредне зоне, изградњу Београдског железничког чвора, укидање пруге око Калемегдана и коначно спуштање Београда на реке, а изградњом обилазнице потпуно ће се изместити тешки теретни саобраћај из града. Предвиђена је изградња тунела који ће повезати Савску улицу и Дунавски амфитеатар, веза са ауто-путем Јужни Јадран. Уводи се и нова хијерархија у градском саобраћају где је пешак на врху листе, а аутомобил на зачељу – рекао је Фолић и додао да је планирано проширење Аеродрома Београд и изградња новог хелиодрома.

Како је нагласио, усвајањем Плана генералне регулације стварају се услови за реализацију великог броја стамбених, пословних и привредних комплекса. Урбанизацијом нових градских зона предупредиће се дивља градња, док ће старе фабрике које се фактички налазе у централној градској зони бити трансформисане у комерцијалне и друге садржаје. Први пут се уводи појам мешовите намене, који ће омогућити комбинацију становања са комерцијалним садржајем и флексибилније искоришћавање градског земљипшта. 

– Веома је важно да се у периоду након усвајања новог ГУП-а и ПГР-а донесе низ нових одлука о изради планова детаљне регулације за она подручја за која то још није учињено, а преко јавног увида и комуникацијом са грађанима увидели смо да је за нека подручја то ургентно, као што су подручје уз трасу унутрашњег магистралног прстена, делови Мирјева уз трасу СМТ-а и Бајдине, део Кумодража и подручје око нове Кумодрашке,  Ада Хуја, Макишко поље и у Сурчину зона аеродрома са околином, чиме ће се коначно дефинисати зона заштите – објаснио је Фолић.

На овој седници донет је и План генералне регулације грађевинског подручја насеља Рипањ, План детаљне регулације за изградњу фекалног колектора КЦС Мостар –Хитна помоћ, План детаљне регулације за изградњу електроенергетског вода 110 кв од планиране ТС110 /10 кв до подручја Београда на води, План генералне регулације за изградњу објекта и водова система даљинског грејања у Београду, као и Одлука о  изради плана детаљне регулације Блока између улица Михајла Аврамовића и Јоце Јовановића,  Одлука о измени Одлуке о изради плана детаљне регулације „Циглана уз Батајнички пут” и Одлука о Изради плана детаљне регулације дела Блока 12.