Истраживање показало да Београђани желе да уче о климатским променама

Према истраживању Центра за унапређење животне средине и Секретаријата за заштиту животне средине, чак 50 одсто грађана сматра да су најважније активности информисање и подизање свести грађана о климатским променама, саопштавају из Секретаријата за заштиту животне средине. 

Резултати указују да је чак 90 одсто грађана упознато са значењем термина климатских промена и да сматрају да су их проузроковале људске активности – 48 одсто, али и природни процеси заједно са људским активностима – 48 одсто.

Постоји значајан степен бриге о томе како климатске промене могу да утичу на Београд – 93 одсто, али и свест да би промене начина живота помогле у ублажавању климатских промена – 98 одсто, као и степен спремности за променом животних навика – 98 одсто.

Када је реч о финансирању активности усмерених ка превенцији климатских промена вишим ценама робе и услуга, чак 64 одсто испитаника би било спремно да, делимично или потпуно, плати вишу цену, док 19 одсто то не жели, а за учешће у акцијама које имају за циљ унапређење стања животне средине 50 одсто је изјавило да веома често или често учествују, док других 50 одсто то ради ретко или никада, каже се у саопштењу.

Перцепција учешћа различитих друштвених сегмената у смањењу последица климатских промена показује да се испитаници највише слажу са тврдњом да су грађани носиоци ове активности (56 одсто), затим републичка влада (49 одсто), министарства и органи државне управе (46 одсто), као и сви предложени на понуђеној листи (45 одсто).

На питање о угрожености појединачних сектора од климатских промена, грађани су највише забринути за квалитет ваздуха (60 одсто), водне ресурсе и квалитет воде (59 одсто), јавно здравље (55 одсто), биодиверзитет и екосистеме (51 одсто).

У саопштењу се каже да грађани углавном нису задовољни радом доносиоца одлука и медија у области климатских промена. Тако је чак 91 одсто испитаника одговорило да се политичари не баве или недовољно баве овом темом, док 90 одсто испитаника каже да климатске промене нису уопште или су недовољно заступљене у медијима.

Од приоритетних мера које су дефинисане у „Акционом плану за адаптацију на климатске промене са проценом рањивости”, грађани сматрају да је најважније информисање и подизање свести (50 одсто), заштита од поплава и урбанистичко планирање са тим циљем (44 одсто), рехабилитација зелених простора (32 одсто), уштеда и поновна употреба воде (30 одсто), зелена инфраструктура (29 одсто), као и успостављање и унапређење система за рано упозоравање (11 одсто).

Детаљнији резултати истраживања се могу пронаћи на www.klimatskepromenebeograd.rs или www.cuzs.org.

Истраживање је спровео Центар за унапређење животне средине у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животне средине Града Београда, од новембра 2015. до фебруара 2016, на узорку од 1.067 испитаника, у оквиру регионалног пројекта „Адаптација на климатске промене на подручју Западног Балкана”, који спроводи Немачко друштво за међународну сарадњу (ГИЗ).