Београд има светлу будућност

Београд има светлу будућност, али  то највише зависи од његових грађана, рекао је у интервјуу за „Београдске новине” главни урбаниста Града Београда Милутин Фолић говорећи о пројектима који се тренутно спроводе, као и о плановима за уређење града у будућности.

У оквиру своје главне стратегије која носи скраћеницу ИМЕ, он планира да потпуно измени хијерархију у саобраћају, која ће на крају довести до лепшег и здравијег окружења за све грађане.

Шта обухвата посао главног урбанисте?

Посао урбанисте има нека основна четири деловања. Прва ствар је усвајање урбанистичких планова. То је основ за све друго што се ради у овом граду и све мора да буде у складу са тим плановима.

Градски урбаниста је такође и председник Комисије за планове коју смо сада са једанаест чланова свели на седам и састајемо се макар два пута недељно, а некада и чешће када правимо генералне планове. Други посао урбанисте се односи на помоћ страним инвеститорима, јер без страних инвеститора, улагања и нових инвестиција у граду ми немамо новац за преостале две ствари којима се урбаниста бави, а то су велики инфраструктурни пројекти и уређење града.

Направили сте стратегију односно пројекат под називом ИМЕ, шта та скраћеница тачно представља?

Пројекат ИМЕ је скраћеница од речи – идентитет, мобилност и екологија. Тај пројекат има за циљ да управо те три вредности промовише и  да потпројектима у оквиру њега подигнемо идентитет града и побољшамо мобилност и екологију. Оно на шта ћемо се првенствено фокусирати је промена хијерархије у саобраћају у којој ће на првом месту бити пешаци, потом бициклисти, након тога јавни превоз и тек на крају долазе приватни аутомобили. Само на тај начин ове три вредности могу да се доведу на задовољавајући ниво.

Шта ће конкретно бити учињено по питању тога да пешаци добију првенство у саобраћајној хијерархији?

У оквиру пројекта ИМЕ планирано је ширење пешачке зоне Кнез Михаилове улице и та зона ће имати четири основне целине. На првом месту ће остати Кнез Михаилова улица као доминантно трговачка улица, даље Васина улица са Студентским тргом као улица културе, а измештање саобраћаја из ње ће се радити у складу са саобраћајним студијама. Пешачка зона ће обухватати и део од Обилићевог до Топличиног венца и он ће представљати угоститељски рејон пешачке зоне. На крају, пешачка зона ће ићи до Косанчићевог венца и тај део представља рејон у којем је доминантан уметничко-историјски моменат.

На који начин се планира оживљавање бицикла као превозног средства у Београду?

Припремљен је читав низ акција у вези са промовисањем бициклизма. Радимо на томе да се промени Закон о безбедности у саобраћају, где ће се дати већа права бициклистима и омогућити да се бициклистичке стазе провуку кроз већи број улица у граду. Ускоро имамо и усвајање Одлуке о систему јавних бицикала где ће бити направљен такав систем да се бицикли изнајмљују на једном месту и враћају на друго, док би првих пола сата изнајмљивања било бесплатно и фактички ће људи на тај начин моћи уместо градским превозом, бесплатно бициклом да се пребаце до одређене локације.

На чему инсистирате у изградњи „Београда на води”?

„Београд на води” је значајан пројекат зато што осим свежег капитала који он обезбеђује, доноси и уређење јавних површина, што је изузетно важно. Инсистирали смо да све што се ради у том делу града, уз реку, да се ради од природних материјала и да се максимално користи камен, да се уведе што више зеленила, бициклистичких стаза, дечјих игралишта, клупа, простора за старије и других јавних садржаја у којима ће грађани моћи да уживају.

На који су начин повезана та четири деловања?

Повезано је на тај начин што добрим урбанизмом, који није корумпиран и у коме нема застоја, привлачимо велике стране инвестиције које доносе новац и од тог новца градимо инфраструктуру и уређујемо град. На крају, град који је уредан и леп привлачи нове инвеститоре.

Да ли постоје и неки инфраструктурни пројекти који су започети од тог новца?

Наравно. Од тог новца ми данас имамо неколико пројеката, а један од њих ће омогућити измештање железничких садржаја из центра града, укључујући и измештање теретног терминала  железнице. Имамо, такође, радове на прстенастим саобраћајницама око града, а ради се и на пројетку за проширење трамвајског моста преко Саве. Оно што ће такође олакшати живот грађанима је и кратка тунелска веза од Економског факултета до Булевара деспота Стефана која ће омогућити возилима која су само у транзиту кроз Београд да наставе свој пут не пролазећи кроз центар града. Објекти у оквиру Савамале, који су под заштитом, биће реконструисани, улице поплочане каменом. Фактички сви радови који се тренутно ту обављају везани су за уређење јавних простора и на томе ћемо увек да инсистирамо. Сматрамо да, уколико се то ради уз поштовање историјског наслеђа, на тај начин дижемо вредност целог града па и самог дела где се гради Београд на води.

Постоје ли неки планови за изградњу београдског метроа?

Питање метроа је сигурно најважније питање за град Београд и пројекат за метро је постојао још седамдесетих година, а од тада до данас направљено је још неколико различитих варијанти. До сада не постоји консензус међу стручњацима који су надлежни за то који концепт у вези са метроом треба да буде направљен, да ли би то био класичан метро који је комплетно под земљом, што је свакако најбоље, али и најскупље, или је то нека комбинација метроа који је под земљом и лаког шинског система над земљом. Тренутно су у изради студије које треба да нам дају неке смернице у погледу тога на који начин треба тај пројекат да се развија. Нажалост, изградња метроа је нешто што је јако скупо и што град Београд у овом моменту себи мора да приушти, а биће му изузетно оптерећење.

Какав потенцијал има угоститељство у Београду?

Београд свакако бар у једној ствари јесте лидер у региону, а можда и у Европи, а то је провод. Баш због тога,  првенствено, Београд  посећују млади и људи средњих година. Сматрам да је добро бити лидер макар у нечему ако већ не можемо да се похвалимо најуређенијим улицама или градским превозом, можемо, ето, да се похвалимо да смо у неколико наврата били проглашавани за престоницу доброг провода у  Европи и свету. То је нешто што ја мислим да треба увек да се подржи, а да паралелно са тиме радимо на томе да се и друге ствари доведу у ред и да онда имамо све, комплетан град који има шта да понуди и туристима и инвеститорима.

Какву будућност, по вашем мишљењу, има Београд?

Будућност Београда највише зависи од нас грађана. Уколико ми сами увидимо да не треба да бацамо отпад било где, да не треба да шарамо графите по фасадама, да не треба да градимо нелегалне објекте, паркирамо по зеленим површинама, возимо се бесплатно градским превозом и тако даље, онда ће Београд моћи да искористи своје потенцијале и крене да се развија у правцу у коме треба. Град ће наставити са даљим улагањима у подизање квалитета живота у граду чиме постаје и атрактивна туристичка дестинација, као и место за улагања од чега ће сви грађани имати користи и заједно ћемо радити на светлој будућности.