Промовисана монографија о Земунском гробљу

У Библиотеци „Свети Сава” у Земуну одржана је промоција монографије „Земунско гробље” у издању Завода за заштиту споменика културе града Београда. О књизи су говорили Нела Мићовић, директорка Завода, и др Ирина Суботић, рецензент и аутор. Издање је финансирала Скупштина града.
Као дугогодишњи осведочени истраживач Земуна, његове историје и наслеђа, материјалних споменика и друштвено-културног живота, Миодраг А. Дабижић је у својој детаљно обрађеној студији о Земунском гробљу у најстаријем делу града – на Гардошу дао нови, огроман допринос сазнањима о некадашњим житељима овог мултиетничког града, на примерима сачуваних надгробника на парцелама православног, католичког и јеврејског гробља.

Пажљивим ишчитавањем натписа на надгробним споменицима, а користећи такође и сву расположиву архивску и историјску грађу и исказе путописаца и сведока, М. А. Дабижић је обогатио историју града многим заборављеним личностима и потврдио конкретним именима познату чињеницу да је Земун био и остао град паралелних етничких и верских разноликости, честих укрштања породичних веза и заједничких пословних делатности, а пре свега град великих личности интелектуалног, уметничког и занатског света.

Аутор је изнео бројне податке не само о локалном становништву већ и о многим житељима руске националности који су сахрањени на Земунском гробљу, затим Грцима, Цинцарима, па чак и Јерменима, као и парцелама посвећеним Јеврејима који су од 18. века живели у Земуну. Поред тога, брижљиво су наведена имена свих уметника – сликара, вајара, архитеката, ливаца и других занатлија који су доприносили ликовним квалитетима споменичких обележја, са назнакама потребе да се о њима више поведе рачуна са становишта заштите јер заслужују статус споменика културе. 

Међу знаменитим уметницима чија се дела још увек налазе на Земунском гробљу треба поменути слике Павла Симића у Харишевој цркви на Гардошу, архитектонске реализације Ђорђа Ј. Шуице или Светозара Ивачковића, вајарска дела Ђорђа Јовановића, Рудолфа Валдеца, Драгомира Арамбашића, Војина Бакића, Петра Палавичинија, Томе Росандића, Стевана Боднарова, Перише Милића, Градимира Алексића, Светомира Почека и других. У том смислу студија М. А. Дабижића је велики допринос и помоћ служби заштите града Београда.