Тимски рад је кључ за реализацију инфраструктуре

Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда повећала је три пута износ средстава која се улажу у изградњу инфраструктуре за последње две године. Истовремено је у буџету града сачувано близу две милијарде динара кроз 61 тендер у отвореном поступку, на којима су у тржишној утакмици понуђачи понудили мање износе, како би добили послове које је дирекција расписала за израду техничке документације и извођење радова.
Дирекција је имала кључну улогу током решавања имовинско-правних односа на локацијама Београд на води, ИКЕА и Интермодални терминал у Батајници. На локацији Београд на води за мање од две године расељено је 227 породица, које су највећим делом смештене у станове из фонда дирекције, док је мањи део породица одлучио да накнаду за расељавање уговори у новцу. На локацијама где ће се градити Интермодални терминал и ИКЕА власницима земљишта су исплаћене накнаде у износу од 545 милиона динара. а само на локацији ИКЕА дирекција је у кратком року решила имовину на око 600 катастарских парцела.

Дирекција је урадила низ истраживања и анализа о могућностима пуштања у функцију грађевинског земљишта различитих намена, а сви прегледи и каталози објављени су на интернет-страници дирекције. Истовремено, припремљено је 16 локација на којима ће се инвеститорима понудити на продају око 20 хектара грађевинског земљишта, а то земљиште има тржишну вредност од близу три милијарде динара према процени Управе јавних прихода Града Београда.

Иза овако великих резултата стоје тимови стручних служби дирекције који су, уз добру сарадњу са свим деловима Градске управе, спровели десетине прописаних процедура за сваки појединачни пројекат како би се дошло до изградње инфраструктуре на терену. Без доброг организованог тимског рада не би било могуће започети изградњу недостајуће инфраструктуре од Гроцке на истоку до Обреновца на западу и од северних делова Палилуле до Младеновца на југу града. Тако је по први пут започета реализација канализационе и водоводне мреже у насељима као што су Алтина, Мала утрина, Кључ, Овча, Ресник, Степојевац, Рипањ, Бељина, Сурчин, Плави хоризонти, Грмовац, Шљивице, Лисовић, Сопот и Сунчани брег.

Да би у овим, али и другим насељима била изграђена секундарна мрежа, неопходно је реконструисати и изградити нове примарне објекте и важне саобраћајнице. Зато у дирекцији постоје тимови који су у најбржем могућем року реализовали програмске задатке за примарне објекте, међу којима су цеводовод од Зучке капије до Калуђерице, канализационе црпне станице „Крњача 1” и „Газела”, рени-бунари на Чукарици, Новом Београду и у Обреновцу, колектори у Кумодрашком и Јелезовачком сливу и регионални цевовод Макиш–Младеновац. Нове саобраћајнице са пратећом инфраструктуром изграђене су у Новом Београду, Гроцкој, Обреновцу, Савском венцу, Младеновцу, Лазаревцу, Звездари и Старом граду, као и терминуси за јавни градски превоз у Блоку 20 и уз Бранков мост, а у току је и уређење централних градских површина.

Рад на сваком од ових послова почиње пажљивим планирањем годишњег програма, који усваја Скупштина Града Београда. На основу програма, плана јавних набавки и других законом прописаних документа, тимови људи запослених у дирекцији крећу са пословима на појединачним локацијама, на којима је често најпре потребно израдити плански документ неопходан за сваки наредни корак. Када се заврши вишегодишњи рад на једном планском документу и он буде усвојен у Скупштини града, креће се са деобом катастарских и формирањем грађевинских парцела. Ови поступци могу да буду дуготрајни, јер се неретко дешава да се формирању траса за инфраструктуру противе управо они којима је та инфраструктура неопходна. Ипак, некад брже, а некада спорије, у Републичком геодетском заводу донесу се решења о формирању грађевинских парцела, на основу којих стручне службе дирекције покрећу поступке решавања имовинско-правних односа ради уписа јавне својине на земљишту намењеном за изградњу инфраструктуре. Резултат решавања имовине је правична накнада у висини тржишне вредности за непокретности које су предмет решавања.

Са решавањем имовине, стручне службе дирекције истовремено крећу са израдом техничке документације неопходне за прибављање одговарајућих дозвола и сагласности. То подразумева спровођење јавних набавки за израду идејних решења и идејних пројеката, прибављање локацијских услова, израду пројеката за грађевинску дозволу и прибављање саме грађевинске дозволе, затим израду пројеката за извођење радова и на крају се спроводи поступак јавне набавке за избор извођача радова. После изградње инфраструктуре потребно је извршити технички преглед и прибавити употребну дозволу, што је додатно отежано великом потребом да се одређена инфраструктурна мрежа или објекат пусти што пре у функцију.

Најзначајније препреке у бржој изградњи недостајуће инфраструктуре су питање формирања грађевинских парцела и питање бесправне изградње. Формирање грађевинских парцела планираних за изградњу објеката јавне комуналне инфраструктуре траје више година због великог броја нерешених претходно поднетих захтева физичких и правних лица надлежним службама за катастар непокретности, док је проблем са бесправном изградњом такав да на већ припремљеном јавном земљишту ничу нелегални објекти, чији власници злоупотребом закона покушавају да легализују те објекте. Због проблема са формирањем грађевинских парцела и злоупотребе закона од бесправних градитеља, фирекција у овом тренутку није у могућности да реализује изградњу инфраструктуре чија је укупна вредност око 170 милиона евра.

Како би се превазишли ови проблеми, Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда упутилла је иницијативу за измену закона из области озакоњења, експропријације и катастра. Уколико би се усвојили предлози дирекције, захтеви за формирање грађевинских парцела јавне инфраструктуре добили би приоритет, а власници незаконито изграђених објеката били би спречени да врше злоупотребу права, као и да онемогућавају изградњу објеката јавне комуналне инфраструктуре.