Идејна решења за Музеј града Београда

Градски менаџер Горан Весић, градски урбаниста Милутин Фолић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић обишли су данас изложбу идејних решења за Музеј града Београда у Ресавској улици. Изложби радова присуствовали су и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, градска секретарка за културу Ивона Јефтић, руководство Музеја града Београда и као архитекте које учествују на јавном конкурсу.

Градски менаџер је истакао да ће овај музеј бити највећи у Београду, с обзиром на то да  је укупна површина простора преко 13.000 квадратних метара.

– Први пут смо у ову зграду дошли у децембру 2013. године и тада нам је било јасно да је испред нас дуг пут. Требало је скоро две године да решимо имовинско правна-питања са Војском Србије како бисмо могли да дођемо до првих идејних решења о томе како би зграда у Ресавској требало да изгледа. Када буде изабрано победничко решење, кренуће се у главни пројекат а потом у велику акцију прикупљања средстава за Музеј града Београда – истакао је Весић.

Он је нагласио да ће средства издвојити како Град Београд тако и надлежно министарство, али да ће се у акцију укључити и донатори и грађани Београда.

– Направићемо велику донаторску акцију у којој ћемо позвати грађане Београда да дају свој допринос како би 7.000 година историје, културе и традиције Београда и све оно што он има добило своју кућу. Највећи донатори имаће своје име на зидовима музеја, што је у свету уобичајено и тиме ћемо почети да обнављамо задужбинарство. До сада смо имали разговоре  са страним амбасадама и фондацијама које се баве улагањима у културу и тај новац постоји. Ја верујем да ћемо заједно са грађанима успети да реализујемо огромну енергију у нешто чиме ћемо се сви поносити. Данас сви имамо разлога да будемо срећни, јер сада знамо како и када ћемо овај простор уредити и када ће он заиста постати музеј – рекао је Горан Весић.

Градски урбаниста Милутин Фолић истакао је да свих пет радова који су данас представљени испуњавају све критеријуме јер су у њих укључени и други јавни садржаји. 

– Ово неће бити само музеј већ и место где ће људи моћи да седну, попију кафу, погледају експонате, као и да купе нешто у музејској продавници. То ће бити комплекс у коме може да се борави и на тај начин ми обогаћујемо јавне садржаје у Београду који су нам толико потребни – рекао је Милутин Фолић. 
Он је истакао да ће у наредном периоду бити одржане још две седнице комисије која ће изабрати најбоље решење и додао да се очекује да следеће недеље оно буде и објављено.

– Ма које решење да изаберу неће погрешити, а и задовољан сам што је велики број архитеката учествовао на конкурсу и позивам их и да учествују на конкурсу за галерију на Косанчићевом венцу који је у току, као и за Београдску филхармонију, који се расписује ових дана. Ми као град обећавамо да ћемо по тим победничким решењима и реализовати пројекте. То се догодило са Цветним тргом, са три пијаце које се изводе по награђеним решењима, а тако ће бити са Славијом – истакао је Фолић. 

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић рекао је да је Београд један од ретких градова у Европи, могуће и једини, који нема своју зграду музеја. 

– Ми смо пре две године започели снажну иницијативу да се тај поступак покрене и да за неколико година Београд добије, како и заслужује, своју раскошну и достојну зграду музеја. Све збирке којима музеј расположе заслужују атрактиван простор који ће бити нови, снажан импулс укупном обиму музеолошке понуде Београда и Србије. Радови који су ушли у најужи избор су веома интересантни и атрактивни, комисији ће бити веома тешко да донесе одлуку али у сваком случају овај пројекат ћемо по сваку цену довести до краја. Очекујем да ће комисија убрзо донети одлуку и да ћемо потом видети колика је укупна инвестиција, а то је између 10 и 15 милиона евра, у шта ће бити укључени сви они који могу да допринесу – казао је Вукосављевић, истакавши одлучност градских и републичких интитуција да овај пројекат доведу до краја.