Обележено 120 година постојања Педагошког музеја
Свечаношћу у Ректорату Београдског универзитета данас је обележено 120 година постојања и рада Педагошког музеја у Београду.
Обележавању јубилеја присуствовали су министри културе и информисања Владан Вукосављевић, просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, изасланица председника републике Јасмина Митровић Марић, Александар Карађорђевић са супругом, представници Града Београда, као и велики број личности из јавног живота Београда и Србије.
Честитајући јубилеј, заменик градског секретара за културу Милан Лазовић истакао је да је за 120 година своје историје Педагошки музеј прикупио све оно што је вредно из историје српског образовања.
– На хиљаде експоната које Педагошки музеј чува и показује представљају народно добро и чврсте темеље за даљи равој школства. Вредност образовања је у томе што стоји на темељима свих достигнућа у области науке, уметности, културе и језика на овим просторима који су нераскидиви део светске баштине – истакао је Милан Лазовић.
Министар Владан Вукосављевић подсетио је на историјски развој образовања у Србији истакавши да је Педагошки музеј од изузетне важности јер чува од заборава почетке и развој школског система у Србији.
О важности и значају ове институције говорили су Божидар Зејак, директор Педагошког музеја, редовни професор Филолошког факултета др Рајна Драгићевић и Александар Карађорђевић, а на свечаности је приређен и културно-уметнички програм у коме су учествовали глумац Тихомир Станић и ученици Школе за младе таленте у Ћуприји.
Педагошки музеј настао је на иницијативу Учитељског удружења, како би прикупљао и чувао наставна средства и друге предмете од историјског значаја за основне школе и учитеље, Тадашњи Школски музеј, чији је први управник био Димитрије Ј. Путниковић, основан је 1896. године, а током више од једног века постојања прикупљено је неколико десетина хиљада уџбеника, наставних средстава, фотографија и докумената који сведоче о раду српских школа од почетка 19. века до данас. Током свог постојања, музеј се селио неколико пута, а од 1969. је у згради Београдске реалке, подигнуте око 1840, односно у кући Цветка Рајовића, тадашњег управитеља вароши београдске.