Весић: Прошле године активирано 69 пројеката, ове у плану још педесет

Највећи успех ове градске власти јесте што се у Београду поново гради и он је поново град кранова и градилишта, рекао је данас градски менаџер Горан Весић гостујући на ТВ Пинку. 

– „Београд на води”, инвестиција од три и по милијарди евра, највећи је пројекат у Београду, али се тренутно у граду реализује и читав низ других пројеката. Посредством Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда прошле године активирано је 69 пројеката, док је ове у плану још педесет. Пре само три године, на списку радова дирекције било је свега три пројекта. Инвестиције су важне јер покрећу индустрију, а још је важније због тога што се отварају нова радна места – навео је Весић.

Он је подсетио да пројекат „Београда на води” датира одавно, тачније да безмало  нема урбанистичког плана који није предвидео градњу на локацији данашње Савске променаде, која ће изгледати као у најлепшим светским метрополама. 

– Овај пројекат највећи је успех нове градске власти и Београд га заслужује, као што заслужује и да се мења набоље – оценио је Весић. 
Говорећи о финансијској ситуацији, градски менаџер је подсетио да у буџету града постоји 75 милиона евра предвиђених за враћање старих, наслеђених дугова. 

– Подсетићу да смо наследили 1,1 милијарду евра дуга, као и 14 милијарди динара неплаћених додатака за породиље и социјална давања, које смо у међувремену исплатили, а вратили смо више од 400 милиона евра дуга. Када је усвојен буџет за 2017. годину рекли смо да тражимо решење за Дирекцију за грађевинско земљиште. Наиме, од дирекције се приходује преко десет милијарди  и тај новац је био стављен у буџет, али није био распоређен по пројектима. Београд ради много више инфраструктурних пројеката него све локалне самоуправе у Србији заједно и зато нам је потребно посебно предузеће које управља пројектима. Дефицит је 2009. године износио 24 одсто, ове године око шест одсто, а законом је дозвољено десет одсто. Тај дефицит ми нећемо финансирати из кредита, већ из реалних извора – рекао је Горан Весић. 

Он је истакао да је утврђено да од 2004. до 2011. године дуг према Дирекцији за грађевинско земљиште износи 35 милијарди  динара, што је вредност 150 вртића, 1.500 аутобуса или милион пензија.

– Ми сада тражимо да сваки инвеститор пружи банкарску гаранцију и немамо ниједан динар дуга. Раније то није био случај, компаније су плаћале само десет одсто и касније престану да плаћају грађевинско земљиште. Добијали су грађевинске и употребне дозволе, продавали објекте и нико их није питао да ли су платили своје обавезе, чиме се дошло до дуга од читавих 35 милијарди динара – истакао је Весић, подсетивши да се новац од грађевинског земљишта користи за изградњу градске инфраструктуре.

Говорећи о репрограму дугова, градски менаџер је истакао да од 35 милијарди, 17 милијарди припада фирмама које су у стечају где је град суду пријавио своја права.

– Око 14,5 милијарди односи се на судске спорове са компанијама и око 3,5 милијарди представљају већ добијене спорове, али које не можемо да наплатимо јер су те компаније већ угашене. Наша понуда инвеститорима који су остали дужни је више него фер: нудимо им да нам дају банкарску гаранцију или хипотеку, што нам даје сигурност да ћемо наплатити и у том случају отписујемо им камату и дајемо могућност да плате на 12 месечних рата. Уколико плате у року од четири месеца, отписујемо 50 одсто главнице, чиме долазе у ниво данашњих цена, омогућава им се да продају станове и даје шанса да убудуће раде са градом јер ћемо ми у будућем периоду правити „црне листе” инвеститора који не плаћају своје обавезе према граду и упозоравати грађане да са таквим компанијама не послују – истакао је Горан Весић.

Градски менаџер је прецизирао да је град прошле године посредством дирекције наплатио око четири и по милијарди динара дуга за накнаду за грађевинско земљиште, а преко репрограма очекује се наплата још две, три милијарди, то јест још око четрдесет одсто.