Градски менаџер најавио 50 нових пројеката који ће да промене слику престонице и нових 2.045 места у вртићима

Градски менаџер Горан Весић најавио је данас 50 нових пројеката који ће се реализовати у српској престоници у наредним годинама, а чији је програм за уређење грађевинског земљишта усвојила Скупштина Београда на последњој седници.

Он је подсетио да је само у 2016. покренуто 69 пројеката и отворено око 500 градилишта, док је пре три године Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда имала свега три пројекта.

– Увелико се гради Београд на води, почела је реализација пројекта на месту бившег Савезног МУП-а, више десетина хиљада квадратних метара. Очекује се реализација пројекта на простору бивше компаније Беко на Дорћолу. Увелико се граде хотел Хилтон, стамбени комплекс Централ гарден у Далматинској улици, завршене су нове зграде у Ерпорт ситију, као и шопинг мол у Рајићевој улици на Старом граду. Такође креће изградња стамбеног комплекса Вождове капије у Војводе Степе. То су велики приватни пројекти који се финансирају из приватних средстава, али јасно је да они не би могли да се реализују да град није створио услове за то, као и да се не трудимо да помогнемо свакоме ко жели да инвестира у наш град. Када су у питању наши инфраструктурни пројекти, којих је било 69 у прошлој години, а очекујемо још 50 у овој, често нам постављају питање како је могуће да сада има толико нових пројеката, а да је не тако давно и са истим буџетом Град Београд имао само три пројекта. Одговор је једноставан, јер је сав новац био улаган само у Мост на Ади, а сада се новац грађана и од улагања инвеститора распоређује равномерно у све области, с посебним фокусом на приградска насеља и изградњу недостајаће инфраструктуре – указао је Весић, гостујући на ТВ Хепи.

Он је навео да је у тих 50 нових пројеката предвиђена изградња канализације у Крњачи, у дужини од 80 километара, чији недостатак представља највећи проблем људи који живе са леве обале Дунава и најавио изградњу фабрике за прераду отпадних вода у Великом Селу. Весић је подсетио да се тренутно слични капитални радови обављају у Сурчину, којим је се већ поставља 54 километра канализационе мреже и најавио сличне радове у Батајници, Малом Мокром Лугу, насељу Сунчани брег у Раковици, Улици Боре Станковића на Врачару.

– Сви  пројекти које ћемо радити у нареднм годинама биће финансирани или из буџета или преко јавнo-приватног партнерства, као што је на пример изградња пет фабрика за прераду отпадних вода или депоније у Винчи. А све са циљем да сваки становник града има потребну инфраструктуру ма где живео, или да коначно изградњом фабрика за прераду отпадних вода престанемо да будемо једина престоница у Европи која тај садржај испушта у своје две реке, што је недопустиво – истакао је градски менџер.

Он је најавио да ће се посебна пажња посветити замени водовних цеви које су у просеку старе између 30 и 40 година, а десетина водовода између 50 и 100 година, јер деценијама није улагано у инфраструктуру. Такође је у недопустиво лошем стању и путна мрежа, чија је просечна старост око 30 година због чега, као и у случају канализације, припремамо десетогодишњи план обнове, за који је потребно издвојити 700 милиона евра. То  је огроман новац за Град Београд, који има 1.600 километара путева, прецизирао је Весић.

Он је указао да би ти пројекти били и већи или оствариви у краћем временском року да град није оптерећен дуговима претходне градске власти, који су се попели на 1,1 милијарду евра, као и и да се накнада за грађевинско земљиште плаћала 100, а не 10 одсто, какав је тада био случај, што је оценио као организовану пљачку градског буџета.

Весић је најавио нове велике пројекте поред река, јер поред Београда на води велики број инвеститора је заинтересован за тај појас, који је скоро потпуно неискоришћен. Такође ће се радити идејно решење будућег тунела који треба да повеже појас од аутобуске станице до Панчевачког моста, који треба да смањи концентрацију саобраћаја за 14 одсто, што је  огроман успех. Томе ће претходити проширење Старог савског моста на по још две саобраћајне траке, као  и наставак реализације центра града у пешачку зону, најавио је  градски менаџер.

– Фонтана на Славији биће завршена до маја, како је и најављено, а до краја године и потпуно уређена саобраћајница од Славије  до Ветеринарског факултета, Такође, биће уређен и парк између Славије и Краља Милутина, као и потпуно реконструисану Рузвелтову улицу са бициклистичким стазама. Настављају се радови на Обилићевом и Косанчићевом венцу, као и у Маршала Бирјузова, док се ускоро очекују и радови и на Студентском тргу –  навео је Весић и најавио за 2018. почетак великих радова у Улици кнеза Милоша и и даља улагања у привредне зоне.

Када је реч о рационализацији школског простора, градски менаџер је најавио за наредни период потписивање споразума између Града Београда и Министраства просвете, после детаљне анализе која рађена претходних месеци.

– Деценијама уназад у Београду се нико није бавио мрежом школа, па данас имамо делове града где има мањка ученика, а негде су школе пренатрпане. Град је завршио своју анализу још током лета и тада је тек изабрани министар Шарчевић инсистирао да се сачека са применом која је била планирана за 1. септембар, да се пре тога усагласе министарство и град, да се спроведе анкетирање школа и да родитељи и деца на време буду упознати са променама. Министар Шарчевић је био потпуно у праву и сада смо спремни да од следеће школске године сви заједно спроведемо промене. Главни добитак је да ће се предвиђеном рационализацијом школског простора добити 2.045 нових места за децу из предшколског узраста, јер ће поједине школе бити претворене у обданишта или неки делови школа. Познато је да се у овом тренутку на листи чекања београдских вртића налази 8.500 малишана, од којих је 3.000 деце из категорије приоритетних. Овом рационализацијом омогућиће се нових 500 места за децу на Новом Београду, 700 у Земуну, чиме ће бити решен проблем недостајућих места. На Савском венцу предвиђено је отварање 250 нових места, на Звездари 300, у Раковици 280 и на Палилули 75 недостајућих места – навео је Весић и подсетио да је Београд једина локална самоуправа, поред Новог Сада, која субвенционише боравак деце и у приватним вртићима.

Овом рационализацијом биће такође решен простор за Спортску гимназију, кao и Биолошког и Географског факултета, најавио је градски менаџер и захвалио министру Младену Шарчевићу на добро обављеном послу.