Вишак школског простора за вртиће

Оптимизација и рационализација мреже школских и предшколских установа на територији Београда неминовна je јер су поједини школски објекти имали вишак простора, а с друге стране мањак простора и листе чекања постоје у предшколским установама, рекла је данас в.д. секретара за образовање и дечју заштиту Снежана Ђурић. Она је гостујући на ТВ Пинк подвукла да је један део школског простора одређен да се пренамени и адаптира у вртићки простор, а читав посао биће урађен у договору с родитељима и у најбољем интересу деце, директорима школа и предшколских установа и у сарадњи са ресорним министарством.

– Мрежа није још коначно решење и може доћи до померања током саме примене. Ипак, принцип је да се сав вишак школског простора пренамени у простор за предшколске установе. Све школе које су у овом програму имају испод четири стотине ђака – рекла је Ђурићева.

Она је навела пример ОШ „Ратко Митровић” у Новом Београду, где ће бити уступљено приземље и две учионице на спрату за 150 малишана. У школи „Ђуро Стругар”, која је у непосредној близини претходно наведене, биће адаптиран део приземља за две стотине предшколаца. На Савском венцу четири школе ће моћи да приме по педесеторо деце, а у Земуну у досадашњем интернату школе „Радивој Поповић” биће смештено 250 деце и евентуално у школи „Сутјеска” 175 малишана. 

Снежана Ђурић навела је још неколико примера промена које ће се десити. Тако ће у Раковици издвојено одељење школе „Владимир Роловић” бити уступљено за вртић, а школска деца се враћају у матичну школу. На Палилули у ОШ „Јован Цвијић” биће издвојен простор три одељења, а биће решен и проблем Музичке школе „Станислав Бинички”, која ће из бараке склоне паду бити премештена у Нови Београд, у садашњу „Политехнику”. На Звездари ОШ „1.300 каплара” такође ће издвојити део простора и ту ће бити смештено педесеторо деце. 

– Када се све сумира, долазимо до тога да је новом мрежом планирано безмало две хиљаде нових места за децу вртићког узраста, што покрива око 40 одсто потреба са приоритетних листа чекања. Ни уштеде нису мале – истакла је Снежана Ђурић.   

Она је прецизирала да је први следећи корак израда пројеката адаптација свих простора, што се очекује да кошта око шест милиона динара, а саме адаптације, према проценама, требало би да износе од 250 до 300 милиона динара. 
– За исти новац решевамо проблем за скоро две хиљаде деце, колико би коштала изградња једног вртића са капацитетом за око три стотине малишана – нагласила је в.д. секретара.

Важан сегмент јесте и безбедност деце, али и олакшавање родитељима да у исти објекат доводе и дете школског и предшколског узраста. Она је изразила и очекивање да ће тамо где су мањи захвати све бити спремно до почетка наредне школске године, а тамо где су неопходне веће реконструкције, процес ће трајати нешто дуже. 

Сарадња са приватним вртићима, која се показала као веома успешна, наставља се и све више њих се отвара. Тренутно их је у систему око 135 са више од осам хиљада деце,  не одустаје се ни од градње нових вртића, а разматра се и јавно приватно-партнерство у овој области, прецизирала је Снежана Ђурић.