Весић: Београд од репрограма за грађевинско земљиште већ зарадио преко 200 милиона динара

После месец дана откако је Скуштина Града Београда усвојила Одлуку о исплати доспелог дуга по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта, преко стотину дужника поднело је захтев за закључење уговора о измирењу дуга, а Град Београд ће на основу ових уговора приходовати преко 200 милиона динара, изјавио је градски менаџер Горан Весић. 

– Овај приход од 200 милиона динара представља ванредни приход града који није предвиђен буџетом града за 2017. године и биће искоришћен за изградњу инфраструктуре у нашем граду – рекао је Весић и додао да је директор ЈП Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу града Београда у понедељак послао писмо свим дужницима којим их је обавестио о понуди да измире дуг путем репрограма по повољним условима.

Весић је позвао све дужнике Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града Београда да до краја априла 2017. године поднесу захтев за регулисање дуга по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта. 

– Уколико дужници до краја априла поднесу захтев, обезбедиће себи плаћање дуговања уз отпис обрачунате, а неплаћене камате, а уколико то не учине, наставићемо да потражујемо средства која нам дугују у редовном судском поступку и наплатићемо их са каматама и трошковима поступка – поручио је градски менаџер. 

Према његовим речима, након што инвеститори поднесу захтев, у року од два месеца потписују уговор са Дирекцијом за грађевинско земљиште.

– На тај начин обезбеђује се плаћање дугова са или без попуста, а одлуком која је усвојена крајем јануара текуће године нису обухваћени дужници против којих је донета правоснажна судска пресуда или који су у некој од фаза стечајног поступка – рекао је Весић.

Он је нагласио да од преко 100 дужника који су поднели захтев за измирење дуга, мањем броју је већ одговорено да не постоји право на закључење уговора јер је против њих донета правоснажна судска пресуда или су у стечају и додао да се са дужницима, који имају право на репрограм, уговорна документација већ припрема.

Весић истиче да данашњи редовни инвеститор плаћа приближно исти износ доприноса са попустом као што дужник измирује номинални дуг са попустом. Он додаje да постоје грађани који су давали новац за објекте у изградњи или су давањем овлашћења инвеститору улазили у уговорни однос са дирекцијом и тако постајали одговорни за плаћање преосталих рата. То је разлог због којег су грађани остајали без новца и станова, али са дуговима према Дирекцији за грађевинско земиште и изградњу града Београда.

Како је прецизирао градски менаџер, највећи број дуговања настао је у периоду од 2004. до 2011. године, у време када је тада важећом градском одлуком било омогућено да инвеститори плате само 10 одсто од укупног износа накнаде и добију грађевинску дозволу.