Младеновић најавио подизање споменика архитекти Николају Краснову

Заменик градоначелника Андреја Младеновић присуствовао је вечерас отварању изложбе „Николај Краснов – Албум сећања” у крипти Храма Светог Саве на Врачару и најавио скоро подизање споменика у Београду истакнутом руском архитекти. 

Он је, у присуству патријарха српског Иринеја и министра културе Владана Вукосављевића, подсетио да Николај Краснов већ има улицу у српској престоници, док ће подизање споменика руском архитекти бити одата захвалност за све оно што је урадио за наш народ. 

Младеновић је додао да је у Београду недавно подигнут споменик цару Николају II Романову, као и браниоцима града Београда на Калемегдану, посвећен храбрим руским морнарима који су бранили главни град Србије 1914.  

Изложба о Николају Краснову је плод сарадње Града Београда, Српског хералдичког друштва и НИС-а, са којим град сарађује већ три године у оквиру пројекта „Заједници заједно”, навео је Младеновић.  

– Град Београд је ушао у круг градова које НИС у овом пројекту финансира, а вредност пројеката на годишњем нивоу за наш град износи 20 милиона динара. За 2016. годину заједнички смо изабрали овај пројекат и изложба о Николају Краснову је један од начина да унапредимо везу Србије и Русије. Краснов је 1922. године дошао у Београд са великим бројем руских емиграната који су због револуције побегли из Русије и у тој својој несрећи пуно тога донели нама у Србији. Међу њима су били професори, наставници, музичари, вајари, архитекте и многи други интелектуалци који су Србији донели нови квалитет и знање. Николај Краснов је као архитекта оставио велики траг у Београду, пројектовао је велики број зграда и имао велики таленат и дар – рекао је Младеновић.

Заменик градоначелника је подсетио да је Николај Краснов био архитекта на царском двору Романових, и да се највећи број његових објеката налази на Криму, на Јалти.

– Монографија „Албум сећања” идеја је Српског хералдичког друштва, преведена је и на руски језик и представљена је вечерас на изложби у крипти Храма Светог Саве која ће трајати до 16. марта, након чега ће бити премештена у Руски дом. План је да у оквиру манифестације „Дани Београда у Москви” ова изложба и монографија буду представљене нашим пријатељима из Русије, а жеља нам је да она буде представљена и на Јалти. Дела Николаја Краснова у Београду обухватају монументалне објекте, попут Архива Србије, Министарства финансија, Владе Републике Србије, ентеријер Белог двора, мноштво приватних зграда и заиста је тешко Београд данас замислити без тих објеката – рекао је Младеновић. 

Патријарх Иринеј је истакао да су Србију и Београд после Октобарске револуције населили најученији Руси тога доба, међу којима је био и Николај Краснов. Краснов је, према његовим речима, иза себе оставио неколико изузетних архитектонских објеката у Београду и Србији, који ће увек остати да сведоче о његовом великог дару.

Министар Вукосављевић је поновио да је Совјетска револуција донела у Београд плејаду изузетних стваралаца на свим пољима. Он је указао да је Србија после Великог рата имала само 250 инжењера, док је после Октобарске револуције у Србију стигло 1.250 инжењера, који су помогли да се наша земља поново изгради. 

Он је ову изложбу прогласио отвореном речима да се о Николају Краснову говори данас, да ће се говорити сутра, а да ће они који не буду говорили осетити, чути и видети. 

Догађају су присуствовали представници Амбасаде Руске федерације у Београду и компаније НИС, као и велики број грађана.