Весић: Град тражи простор за будућу етно галерију у Београду

Градски менаџер Горан Весић заједно са аустралијском сенаторком, министарком за међународни развој и Пацифик Кончитом Фијераванти Велс обишао је данас изложбу „Етно мреже”, која се одржава у „Енвој хотелу”. Организатор је „НАЛЕД”, а догађају су присуствовале амбасадорка Аустралије Џулија Фини и директорка „НАЛЕД”-а и председница УО „Етно мреже” Виолета Јовановић. Весић је том приликом истакао да се Србија, њена култура и традиција на најбољи могући начин могу представити етно радовима.

– Град тренутно тражи простор у центру Београда како би се направила етно галерија, где ће жене које се баве традиционалним занатима имати прилику да излажу и продају своје радове. Тако би се туристима на једном месту могло понудити нешто аутентично српско – навео је Весић и додао да у склопу програма запошљавања град организује и обуке за старе занате, на шта је нарочито поносан.

Он је захвалио амбасадорки на свему што чини како би се српска култура промовисала и подсетио да је управо она заједно са „НАЛЕД”-ом открила стапарски ћилим из околине Сомбора. Тада је ове ћилиме правила само једна бака, а данас више десетине жена чува ову технику, навео је Весић.

Градски менаџер је захвалио и министарки на првој посети Београду и истакао да иако су Србија и Аустралија удаљене земље, оне имају добре односе, чему доприноси велика српска заједница која је постала део аустралијског друштва. 

Аустралијска министарка је навела да је српска дијаспора дала диван и велики допринос култури њене земље, али да су знатне и инвестиције и донације Аустралије  нашој земљи. То спаја две земље, додала је она, и изразила наду да ће се ови добри односи у будућности продубљивати.  

Виолета Јовановић је прецизирала да је више од педесет одсто жена у руралним подручјима и формално незапослен и да имају веома мало прилика да из вештина које поседују остварују приход. Зато поред очувања традиције, „Етно мрежа” ради и на економском оснаживању жена, нарочито у сегменту традиционалних техника и израда рукотворина. За десет година рада више од хиљаду жена на овај начин стекло је економску самосталност.