Три недеље до истека рока за подношење захтева за измирење дуга Дирекцији за грађевинско земљиште

Више од 200 дужника поднело је захтев за закључење уговора од када је у јануару Скуштина Београда усвојила Одлуку о начину измирења доспелог дуга по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта, саопштено је из Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда. 

Град Београд ће по закљученим уговорима приходовати више од 200 милиона динара, а инвеститорима је омогућено да плате своје досадашње дуговање са или без попуста, уз отпис обрачунате, а неплаћене камате. У складу са одлуком из јануара, захтеви се могу поднети до 27. априла.

Примера ради, инвеститор данас има основни дуг од два милиона динара и камату од 500 хиљада динара, дакле укупно дугује 2,5 милиона динара.

Према усвојеној одлуци, инвеститор који поднесе захтев до 27. априла стиче право на отпис 500.000 динара камате, али му се даје и могућност да основни дуг од два милиона динара плати до 27. маја са попустом од 50 посто. Инвеститор на крају уплаћује милион динара и престаје да буде дужник по основу накнаде за уређивање грађевинског земљишта. Постоји и друга могућност, по којој се такође отписује камата, када се основни дуг плаћа без попуста на 12 рата, уз достављање средстава обезбеђења, хипотеке или банкарске гаранције.

Одлуком нису обухваћени дужници против којих је донета правоснажна судска пресуда или који су у некој од фаза стечајног поступка.

Важно је напоменути да тиме што плаћа милион динара дужник није у повлашћеном положају у односу на оне инвеститоре који данас прибављају грађевинску дозволу и плаћају допринос за уређивање грађевинског земљишта. Анализа јасно показује да за исте квадрате планираног објекта, данашњи редовни инвеститор плаћа приближно исти износ доприноса са попустом, као што и дужник измирује номинални дуг са попустом. Тиме се не чини штета буџету града, већ напротив, обезбеђују се средства која стоје заробљена у дуготрајним судским поступцима, за које нема гаранције када би били окончани.

До сада је 215 дужника поднело захтев за измирење дуга, од којих је једном мањем броју већ одговорено да нема право на закључење уговора јер је против њих донета правоснажна судска пресуда или су у стечају. Са оним дужницима који имају право на отпис камате и плаћање са попустом, закључени су уговори и до сада су наплаћена 162 милиона динара. Анализа осталих захтева за које се припрема уговорна документација показује да се може очекивати још око 100 милиона динара који ће бити наплаћени по основу одлуке о измирењу доспелог дуга. То су озбиљна буџетска средства од којих може да се изгради неколико десетина километара канализационе или водоводне мреже, што указује да је Скупштина града исправно поступила када је прихватила ову иницијативу дирекције.

Највећи број дуговања настао је у периоду од 2004. до 2011. године, у време када је тада важећом градском одлуком било омогућено да инвеститори плате само 10 одсто укупног износа накнаде и добију грађевинску дозволу. Истина, неки од инвеститора су запали у стварне финансијске проблеме услед економске кризе и нису били солвентни за измирење преосталих обавеза из уговора са дирекцијом, али било је пуно и оних који су свесно мешетарили са овом могућношћу плаћања 10 одсто од укупног износа накнаде. Добијајући грађевинску дозволу налазили су суграђане који су, зарад ниже цене квадрата у изградњи, давали новац тим инвеститорима за изградњу објеката или су давањем овлашћења инвеститору, грађани улазили у уговорни однос са дирекцијом. Тиме су постајали солидарно одговорни за плаћање преосталих рата из уговора, што их је, од случаја до случаја, остављало без новца и без завршених станова или са становима за које не могу да добију употребну дозволу и упишу своје власништво у евиденцију непокретности. Једино што им је остало, сигурно јесу дуговања према дирекцији.