Весић: Излазимо у сусрет инвеститорима који граде у Београду

Утврђивање предлога одлуке о допуни одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта је последица политике коју имамо када је у питању урбанизам и грађевинско земљиште, као и жеље да се све више гради у Београду, рекао је градски менаџер Горан Весић образлажући ову одлуку на седници Скупштине града.

Он је објаснио да би због повећања цене квадратног метра у новоградњи 2016. године за 23 одсто у односу на претходну годину, требало да дође и до повећања доприноса за грађевинско земљиште у том проценту. 

– Међутим, ми нисмо желели да дозволимо да инвеститорима, којих има више од 600 у граду, одједном у току њихових инвестиција порасте и ниво доприноса јер би то било нешто што они нису планирали и угрозило би точак инвестиција који смо покренули. Због тога смо и донели одлуку да се у случају једнократне наплате доприноса за грађевинско земљиште рачуна умањење од 40 одсто, уместо досадашњих 30 одсто. То радимо јер готово сви нвеститори плаћају једнократно допринос за грађевинско земљиште и тако користе могућност да добију попуст. Усвајањем попуста од 40 одсто цена доприноса ће бити повећана за око пет одсто, а не 23 одсто. Тако ћемо изаћи у сусрет инвеститорима, обезбедити да добијемо око 200 милиона динара више у буџету до краја године, а са друге стране нећемо угрозити инвестиције које су у току – нагласио је Весић и додао да Београд не може да утиче на цену квадрата јер то је ствар купопродајних уговора, али може да утиче на број грађевинских дозвола и на ову врсту попуста, што се и ради. 

Град је, нагласио је градски менаџер, опредељен да привлачи инвеститоре, активно решава проблеме заједно са инвеститорима, који имају пуну подршку Града Београда.

– Овај град може да се развија само уколико има више инвестиција. Сви велики инфаструктурни радови у граду финансирају се из доприноса за грађевинско земљиште, тако да што више кранова видимо, имамо више новца за канализацију, путеве и све што недостаје Београду, граду који се нажалост није развијао равномерно и коме недостаје инфраструктура – навео је Весић.

Он је подсетио да Град Београд има експанзију када је градња у питању, те да је веома тешко покренути точак инвестиција.

– Ми смо од 2014. године веома напорно и упорно радили на томе. Последице тог посла видимо ове године, од 1. јануара до 11. јуна издали смо грађевинских дозвола за готово 570.000 квадратних метара, а за читаву прошлу годину за 630.000 квадратних метара. То значи да ћемо већ у јуну ове године имати ниво квадрата из прошле године и то говори да ће ова година бити рекордна када је у питању изградња у Београду. То је за нас важно јер свака нова инвестиција не само да развија град већ и доноси нова радна места и део је онога што ми желимо, а то је да Београд постане права пословна престоница овог дела Европе, и то се види – закључио је Весић.

Донета је и одлука о обезбеђивању услова за уређивање, употребу, унапређење и заштиту грађевинског земљишта, припрема и реализација средњорочних и годишњих програма уређивања грађевинског земљишта на територији Београда, као и одлука о изменама и допунама одлуке о промени одлуке о оснивању Јавног предузећа за грађевинско земљиште и изградњу Београда.

Вршилац дужности секретара за комуналне и стамбене послове Нина Јандрић  објаснила је да прва одлука садржи све неопходне елементе који су прописани да би се обављале одређене делатности. Прописани су услови и начини организовања послова у обављању комуналне делатности, те је утврђено да је комунална делатност скуп више процеса који чине јединствену целину.

– То се односи на решавање имовинско-правних односа, планску и пројектну документацију, опремање грађевинског земљишта, његово унапређење и побољшање, инвестиције од стратешког значаја за град Београд, изградњу комуналних објеката и комуналне инфраструктуре. Уређена је техничка опремљеност за обављање комуналне делатности, затим начин обезбеђивања континуитета за уређење, средства за обављање и развој комуналне делатности, поступање и овлашћење града у случају прекида у обављању комуналне делатности, као и надзор – појаснила је она.