Београд не треба да се шири, него да иде у висину

Добро је док се град шири, али модерне тенденције европских престоница налажу да се иде у висину и то је тренд који би требало пратити и овде у Београду, рекао је секретар за урбанизам и грађевинске послове Милош Вуловић.

– Градови добијају ободне границе, лимитира се уже градско језгро које зато креће да расте. И Београд не би требало да се шири даље од својих природних граница. У будућности бисмо могли да добијемо неколико зграда као што је Београђанка. Наравно, све плански, зависно од дела града – објашњава Вуловић за „Блиц”.

Откад је у фебруару ове године дошао на чело Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове, свакодневно прати постигнућа и статистичке податке који су, према његовом мишљењу, тренутно на завидном нивоу. 

– Најлакше је упоредити податке од прошле године, када је уведен систем за електронско подношење пријава. Тако је лане решено 530.000 квадратних метара за које је издата грађевинска дозвола, док их за првих седам месеци ове године већ има 650.000. Верујем да ће до краја 2017. бити близу милион квадрата – каже Вуловић и додаје да је у целој 2016. издато 68 употребних дозвола, а сада већ 58. 

Велики је прилив страних инвеститора у престоници, а највише је Израелаца, истиче Вуловић.

– Они као инвеститори данас доминирају, а то вам је најбољи знак да је тржиште оздравило, будући да су они увек први који одлазе са било ког тржишта, и то не кад већ почне да гори, него шест месеци пре тога. Ако се они шире и купују, знајте да је тржиште стабилно, а њих је све више у Београду – каже Вуловић за „Блиц”.

Он потврђује и да се број тржних центара такође повећава.

– Да, и мислим да је то одлична вест јер такви центри стварају мини-привредне зоне око себе, људи се концентришу око њих. Наравно, то значи и већи избор и бољу понуду за купце. С друге стране, доласком робне куће „Икеа” у Београд, неуређени простор око наплатне станице Бубањ поток инфраструктурно је опремљен, самим тим и постао атрактиван за даље инвестиције – истиче Вуловић.

Грађевинска дозвола у Србији у просеку се издаје за шест радних дана, а у Београду за 14.

– Издавању грађевинске дозволе претходи процедура издавања локацијских услова када се претходно проверена документација шаље катастру и комуналним кућама. Комуналне куће имају законски рок од три недеље да одговоре, тако да ми практично имамо два или три дана за све остало, под условом да су надлежне институције послале одговоре у законском року. За издавање грађевинске дозволе папири се прослеђују катастру и Дирекцији за грађевинско земљиште. Често се дешава да се на одговор чека, што самим тим и нас доводи у ситуацију да издавање грађевинске дозвола траје дуже од предвиђених пет дана – објашњава градски секретар за урбанизам.

Он је надлежан за издавање локацијских услова и грађевинских дозвола за објекте преко 800 квадрата, објекте инфраструктуре и од јавног значаја, велике инвестиције. 

– Водим пет сектора, онај за израду планова, за информације о локацији и урбанистичке пројекте, потом локацијске услове, велике инвестиције и јавне објекте. Све то треба умрежити у граду у којем је годинама уназад изразита линија раста планова за изградњу и који тренутно има највећи број објеката у изградњи у целој Србији. 

Вуловић истиче да ниједан план не може да се донесе преко ноћи, без учешћа јавности, као и да је за његово усвајање потребно бар годину дана. Он подсећа да приликом усвајања планског документа увек постоји рани јавни увид и јавни увид, те да је, ако нема притужби у том периоду, на закаснелу реакцију тешко одговорити и зато саветује грађанима да учествују у оваквим процесима док се они решавају.

Највећи успех, поред већег броја издатих дозвола, по Вуловићу, представља и потпуна транспарентност у раду.

– Увођењем система за електронско подношење пријава добијате број вашег предмета и у сваком тренутку, са два клика на компјутеру, можете да пратите шта се с њим дешава. Такође, можете видети све издате дозволе од нашег секретаријата – истакао је Вуловић за „Блиц”.