Свечаном академијом обележен Дан сећања на жртве Холокауста на Старом сајмишту

Градски менаџер Горан Весић присуствовао је синоћ, у Спасићевом павиљону на Старом сајмишту, свечаној академији организованој у знак сећања на жртве Холокауста у Београду.

Весић је подсетио да је прекјуче конституисан нов састав Скупштине Града Београда, а да је њен прошли састав као своју прву одлуку 2014. године донео да 10. мај буде проглашен Даном сећања на жртве Холокауста у Београду. Ми смо били веома поносни што је то била наша прва одлука јер смо тако показали да желимо да се трајно сећамо наших комшија Јевреја који су страдали прогањани од нациста и обележени као народ који треба да нестане. Већ четири године обележавамо 10. мај јер су тада, 1942. године, нацистички окупатори прогласили Београд градом без Јевреја. Хвала богу нису били у праву, било је оних који су успели да преживе, али нажалост много њих је страдало и то управо на овом месту – казао је Весић.

Градски менаџер је подсетио да је пре четири године једна од првих његових посета била обилазак синагоге и нагласио да је јеврејска заједница тада била у веома тешкој ситуацији. 

– Довољно је рећи да смо тражили начин како да се плате струја и остале комуналије и то је била срамота не за људе који тамо раде, већ за нас који имамо обавезу да им помогнемо да раде и негују сећање, културу и традицију. Данас је ситуација сасвим другачија и осим симболичног проглашења овог дана, Србија је прва земља у Европи која је усвојила закон којим је регулисана реституција породица жртава које су остале без наследника у Холокаусту. Данас јеврејска заједница има уговор са државом која активно помаже, имовина се враћа и јеврејска заједница поново постаје део београдског друштва. Јевреји су после Другог светског рата били скоро невидљиви, а треба подсетити да су пре тога стотинама година били важан део нашег друштва, културе и историје и било је време да заједница поново заузме место које јој припада. Сада ћемо врло брзо имати културни центар, Град Београд ће активно помагати његове програме, баш као и Република Србија и тако ћемо сачувати сећање, али и бити окренути будућности – казао је градски менаџер.

Он је нагласио да ће Министарство за рад, социјална и борачка питања поднети Предлог закона о Старом сајмишту, на коме се годинама уназад заједнички радило. 

– Очекујемо да ћемо до краја године имати усвојен тај закон и то је последица великог рада када смо рекли да ово место мора бити обележено као место сећања на жртве. Тада је Град Београд прво раселио Централну кулу, пописали смо све људе који се налазе на овом простору јер овде постоји и приватна и државна, друштвена, општинска и градска имовина. Држава ће извршити експропријацију и бићемо спремни да распишемо међународни конкурс за решење меморијалног центра. Заједно са јеврејском и ромском заједницом постигли смо сагласност како ће он изгледати, кроз три независна музеја који ће чинити једну целину, музеј Холокауста, који ће бити сећање на страдале Јевреје, музеј који ће бити сећање на страдале Роме и музеј за страдале Србе. Тако ћемо коначно одужити дуг према људима који су овде страдали и тако ће бити исправљена једна неправда после Другог светског рата. Иза такве политике стоји председник републике, који ће бити на челу одбора за изградњу новог меморијалног центра, а имамо и почасни међународни одбор, на чијем челу се налази Ефраим Зуроф, који нам много помаже да се о Старом сајмишту прича у свету  – казао је Горан Весић.

Весић је подсетио и да је током боравка у Јерусалиму разговарао о сарадњи Јад Вашема и будућег меморијалног центра, када је договорено да Централна кула буде и образовни центар за будуће генерације, где ће се учити о свим ужасима Холокауста како  се не би догађали покушаји ревизије који постоје у савременом друштву. 

– Верујем да ћемо у наредном периоду завршити меморијални центар и тиме ће Београд коначно да се одужи својим суграђанима који су страдали само зато што су Јевреји, али и онима који су после 10. маја страдали зато што су Срби, Роми или антифашисти. Зато, на овом тужном месту гледајмо у будућност јер она има смисла само ако будемо нашли начин да исправимо грешке из прошлости – рекао је Весић, подсетивши да је Град Београд пре неколико дана потписао уговор којим је омогућено проширење Јеврејског гробља, али и да оно као културно-историјски споменик буде заштићено и уређено.

Председник Јеврејске општине Београд Данило Медић казао је да је злочин над Јеврејима био апсолутан злочин који је своје узроке имао пре него што се догодио. 

– Неко је морао да пошаље неки камион из Немачке, неко да га испројектује, направи, вози и пусти гас у тај камион. То су све учинили неки људи. Ајхман је на суђењу у Израелу говорио да је он био само логистички официр, и то нас доводи до питања личне одговорности сваког од тих појединаца који су учествовали у том ужасном злочину. Али, зато имамо и друге примере, попут директора Прве београдске гимназије који је, ризикујући свој живот који је на крају и изгубио, спасао јеврејске ђаке тако шти им је издавао документа на италијанска имена како би могли да пребегну. Моју породицу у Београду је спасла немачка породица Вагнер, наше комшије који су нас крили у подруму. Дакле, то је питање личне одговорности, шта радимо и шта остављамо иза нас. Ми сви имамо личну одговорност да се не заборави и не понови, јер зло живи и зато не смемо бити пасивни – казао је Медић, захваливши у име Јеврејске општине Београд Горану Весићу, на чију иницијативу је донета одлука да се данашњи дан прогласи за Дан сећања на жртве Холокауста на Старом сајмишту.

Академији су, између осталих, присуствовали саветник председника Владе Србије за регионалну сарадњу и односе с верским заједницама Владимир Божовић, представници Министарства културе и информисања, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, амбасадорка Израела Алона Фишер Кам, представници амбасада Немачке, Сједињених Америчких Држава, Руске Федерације, Канаде и Француске, представници Ромске националне мањине, верских заједница, Градског одбора Субнора и други угледни гости.

Академија је завршена наступом Српско-јеврејског певачког друштва „Браћа Барух” и стиховима које су говорили глумци Нада Блам и Милан Андрејевић.