У Конаку кнегиње Љубице у понедељак трибина о Анастасу Јовановићу

У оквиру Трибине љубитеља историје Београда, у Конаку кнегиње Љубице у понедељак, 6. новембра, у 18 часова Данијела Ванушић, виши кустос Музеја града Београда, одржаће предавање на тему „Анастас Јовановић два века од рођења”. Улаз је слободан.

Као академски образован уметник, врстан литограф и типограф и талентован фотограф Анастас Јовановић (1817–1899) је оком свог објектива у бечком атељеу од 1846. до 1858. године забележио све виђене личности доба: кнеза Михаила, кнегињу Јулију, Вука Караџића, владику Његоша, кнеза Данила, кнегињу Персиду Карађорђевић, Клеопатру Карађорђевић, патријарха Рајачића, митрополита Петра Јовановића, Тому Вучића Перишића, Илију Гарашанина, капетана Мишу Анастасијевића, Узун Мирка, Милицу Стојадиновић Српкињу, Бранка Радичевића, Љубу Ненадовића, Ђуру Даничића, Димитрија Аврамовића, Јеремију Станојевића, Деметра Тирку, барона Сину и многе друге, након чега је њихове ликове овековечио у новом и веома цењеном медију литографије. Ова изузетна галерија портрета и аутопортрета реализованих кроз медијуме фотографије и литографије обезбедила је Анастасу Јовановићу истакнуто место у историји српске уметности 19. века и славу првог српског фотографа и литографа. 

У складу с романтичарским схватањима епохе и растом и развојем националних идеја током 19. века, Јовановић је извео низ литографисаних визуелних представа историјских догађаја и личности у функцији популаризације српске историје и нације међу којима су најпознатији „Споменици Србски и Срби око гуслара”. 

Образован и васпитаван на европским изворима културе, својом уметничком делатношћу значајно је утицао на развој културе у Србији 19. века. Његова свестрана и сложена уметничка делатност омогућила је трансфер савремених европских струјања и нових техничких знања у систем српске визуелне културе 19. века без много закашњења. Анастас Јовановић био је један од уметника и јавних радника Кнежевине Србије који су током 19. века уз подршку политичке елите, у првом реду владарске породице Обреновић, употребом нових визуелних медија учествовали у изградњи и развоју њеног модерног имиџа.