Саопштење Одбора Београдског сајма књига

Поводом различитих оцена тек завршеног 62. Међународног београдског сајма књига, у распону од безусловне подршке до оних које ултимативно сугеришу радикалне захвате у концепцијском, програмском, организационом и сваком другом аспекту ове престижне регионалне културне манифестације, Одбор Београдског сајма књига подсећа да је у најбољој вери и намери настојао да очува достојанство и примерну, 62 године дугу културну, демократску и пословну традицију овог сајма.

„О томе сведоче 403 домаћа и 116 иностраних директних излагача, 1.033 учесника у име излагача, суизлагача или заступљених фирми из 25 земаља, 525 реализованих програма, 10 изложби, око 188 хиљада регистрованих посетилаца, неколико хиљада учесника, гостију и посетилаца из домена некомерцијалне, друштвене одговорности Београдског сајма, као и око 1.200 aкредитованих представника медија из двадесетак држава.

Ипак, супротно  јавно изнетим, произвољним и паушалним тврдњама појединих издавача или група издавача о „карневалско-вашарском садржају” протеклог сајма и o експлицитним захтевима за негативном дискриминацијом појединих издавача или учесника, и у садржајном и у техничко-просторном смислу, Одбор налази за сходно да утврди како је своју мисију обавио у корист културе и литературе, а против сваке врсте дискриминације или подела издавача неприхватљивих у демократском, правном, културном и пословном смислу речи.

У том контексту, треба имати на уму да су и знатно пре почетка Сајма књига сви издавачи, а поготово они са најобимнијом и најугледнијом продукцијом, били званично позвани да предложе идеје за унапређење концепта и организације сајма, али да је одзив био занемарљив. Ипак, руководећи се општим интересима културе књиге у Србији и ван Србије и у складу са усвојеним критеријумима, укључујући и побољшане критеријуме за издавање сајамског простора издавачима, задржан је императив да се изађе у сусрет свим директним излагачима, односно издавачима, те да се очува концепт  представљања  издавачке продукције и продаја књига по сниженим ценама”, наводи се у саопштењу. 

И ове године искоришћена је прилика да се изађе у сусрет сваком издaвачу, у складу са замисли и циљем да све организације које се професионално баве издавањем књига добију прилику да своју продукцију изложе на Сајму књига. Биле су минималне и промене излагачког простора у односу на претходу годину, при чему треба имати на уму чињеницу да ниједан издавач не полаже право на стално место. Исто тако, а подсећања ради, три године нису повећаване цене излагачког простора, а у готово троструко дужем периоду ни цене улазница, додаје се у саопштењу. 

„Изузетно обиман и разноврстан пратећи програм, који је Одбор Сајма књига усвојио, садржао је најшири могући спектар важних тема из књижевности, критике и науке, уз непосредно учешће истакнутих књижевника, критичара, научника и представника других сегмената културне и друштвене збиље. Управо тај сегмент на најочигледнији начин осликава културну и књижевну разноврсност овог простора, али и све културне и демократске традиције, са једне стране, и културну и демократску збиљу, са друге. Међутим, ни у овом сегменту управо најжешћи критичари сајамског концепта нису дали иоле значајан допринос”.  

Поштујући и високо вреднујући добронамерне и добродошле, иако закаснеле критике и сугестије различитих сегмената Сајма књига, вреди указати на неодрживост и непринципијелност у јавном исказивању очигледних сујета, личних или посебних интереса, далеко од сваког заједничког или општег, чак и изразито антидемократских и дискриминативних ставова, који ни на који начин не би унапредили и учврстили, него би, напротив, суштински разорили концепцијско и организационо ткиво Сајма књига. У свом „вредносном” и „концепцијском” доказивању властитих „права” и одређивању према протеклом Сајму књига, неки нису бежали ни од потпуног негирања елементарних права и слобода других, најдемократскијег права на другачије мишљење, па чак ни од забране физичког приступа сајамским просторима и програмима. И то на једној репрезентативној, иако несавршеној културној манифестацији. У прилог непринципијелности неких међу овим критичарима говори и њихово радикално другачије промишљање Сајма књига у готово истоветним оклоностима претходних година.

„Коначно, прихватајући умесне критике, Одбор своју културну мисију вреднује као успешну и настојаће да је развија у сваком интересу ове манифестације – још богатије, разноврсније и у складу с временом и простором које својим угледом и утицајем осветљава. То подразумева и спремност да је безусловно побољшава и да буде отворен за  све добронамерне и конструктивне предлоге”, закључује се у саопштењу Одбора Београдског сајма књига.