Сервисни центар 11011
Весић: Нови клуб за сениоре од сутра на Врачару
Нови клуб за сениоре биће отворен сутра на Врачару, у Улици проте Матеје и биће највећи такав клуб у граду са 350 квадрата, најавио је данас у Јутарњем програму Студија Б градски менаџер Горан Весић.
– У том делу града нисмо имали клуб за стара лица и он ће моћи да прими око 2.000 чланова. У његову реконструкцију уложили смо 44 милиона динара. То ће бити 27 клуб на територији града, а одмах после Нове године отворићемо и нови клуб у Батајници, а уредићемо још два тако да ћемо следеће године укупно имати 30 клубова за сениоре. Протекле три године отворили смо шест нових клубова, Вождовцу, Новом Београду, Земуну, Раковици, Звездари, Барајеву и сада Врачару и на тај начин показали да бринемо о старијим суграђанима. Преко Града Београда око 50.000 пензионера отишло је на бесплатне једнодневне излете по Србији, почели смо са пројектом сениор картице и до данас имамо издатих више од 160.000 корисника, преко сто компанија и 470 продајних места који примају картице. Влада Србије је донела одлуку да од јануара буду повећане пензије за пет одсто што значи да ће преко 85 одсто пензионера у Србији имати већу пензију него што су имали 2013. године и трудимо се заиста да се одговорно понашамо према старијим суграђанима – казао је Горан Весић.
Говорећи о постигнутим резултатима током године на измаку, градски менаџер је изразио задовољство оним што је постигнуто.
– Наш највећи резултат је што је Београд постао град кранова и што ћемо ове године издати дозволе за скоро милион квадрата. Некадашња градска власт је за три године издала за 793.000 квадрата а ми 2.572.000 квадрата за исти период и то не рачунајући „Београд на води”. То значи да се гради и да има посла за грађевинску индустрију и нова радна места. Прошла градска власт је наплатила за четири године милион квадрата, а ми за исти период 2,1 милион квадрата. Ове године смо од накнаде за грађевинско земљиште наплатили преко 12 милијарди и то је рекордна година када је накнада у питању. Зато данас уместо некадашњих више од сто хиљада незапослених имате 82.000, што је такође много, али је чињеница да се број смањује. У обреновачкој фабрици „Меи та” већина људи је по први пут добила посао, а слично је и у Лазаревцу, где је у некадашњем „Беку” запослено више 300 жена. Наш посао је да омогућимо људима услове да нађу посао и то сматрам нашим највећим успехом – истакао је Весић.
Он је додао да ће и следећа година бити позната по реализацији крупних инфраструктурних пројеката у граду.
– Радиће се црпна станица у Јајинцима за коју смо издвојили 70 милиона динара, потисни цевовод од Јајинаца до Авалског пута, вредан 57 милиона и прикључење на секундарну канализациону мрежу у Сурчину. „Београд пут” ће поплочавати све улице око Војводе Вука у централној зони, односно Царице Милице, Обилићев и Топличин венац, настављамо да радимо у Скадарској улици, Маријане Грегоран и Кнеза Александра Карађорђевића. Набављамо десет нових камиона за „Београд пут”, пет нових путарских возила за чишћење снега, радићемо други део Булевара ослобођења, завршити јавну расвету на Газели, наставити радове на аутопуту од Газеле до Икее, завршавамо радове на Ушћу, на Калемегдану, радимо декоративно осветљење на Народном музеју, урадићемо и 190 фасада од чега 70 у старом језгру Земуна јер он има исту вредност као центар Београда. Планирали смо и увођење линије Бг воза на линији Ресник-Раковица-Прокоп-Вуков споменик-Панчевачки мост-Овча, израдиће се нова студија ноћних линија јер се град променио, а ту су и пројекти јавно-приватног партнерства за мини бусеве ван система ИТС, изградња 345 надстрешница за јавни превоз у приградским општинама. Ту је и изградња четири рециклажна дворишта, заменићемо 600 пропалих подземних контејнера, набавити још десет возила за „Градску чистоћу”. Дирекција за грађевинско земљиште ради водовод у Грмовцу, повезаћемо Пожешку са Новим Београдом трамвајским шинама преко Моста на Ади, реконструисати Трг републике, Карађорђеву од Бранковог моста до Париске са реконструкцијом Савског кеја, изместићемо Топчидерску реку као прву фазу реконструкције Улице патријарха Павла, наставићемо изградњу канализације у Алтини – казао је градски менаџер, подсетивши да ће се реконструисати и правац од Улице краљице Марије до Калемегдана, кренути у пројекат четири подземне гараже и почети реконструкција Улице кнеза Милоша.
Одговарајући на питања гледалаца Весић је потврдио да ће се нова аутобуска станица градити у Блоку 42, а радиће је БАС на основу уговора који је градоначелник Синиша Мали потписао са директором ове компаније. На питање зашто споро иде легализација он је рекао да је то зато што у Београду има више од 250 хиљада објеката који су нелегализовани.
– Направили смо такав пројекат да сада ми идемо у делове града у којима има доста нелегализованих објеката и ту ћемо на лицу места са грађанима да примамо захтеве и да тако убрзамо овај процес. Тако смо урадили у насељу Бусије и то се показало као добро јер смо одједном легализовали више од 60 објеката, тако да ћемо се бавити тиме много озбиљније – рекао је Весић.
Он је најавио и да ће Град помоћи да се уклони дивља пијаца у Блоку 70 иако је то у надлежности општине Нови Београд која се нажалост тиме не бави, као и да ће се наставити са постављењем заштитне ограде против буке, и то од Студенстког града према Сава центру где је бука највећи проблем.
Када је у питању Фондација за младе таленте града Београда Весић је подсетио да је 49 младих постало стипендиста овог фонда.
– Ове године смо доделили 16,8 милиона динара. Највише деце смо помогли у куповини опреме која је неопходна за развој њиховог талента. Поред тога подржавамо одлазак на међународна такмичења и едукације у међународним школама, а битно је рећи да ова фондација покрива апсолутно све трошкове – рекао је Весић и додао да је веома важно да се у Управном одбору налазе људи који су компетентнии и самостално одлучују и позвао друштвено-одговорне компаније да се укључе и донирају средства за младе таленте.
Говорећи о посети Јерусалими, градски менаџер истакао је да је посета била и прилика да се исправи један неспоразум који је приметио током посете музеју Јад Вашем.
– Тамо сам видео слике уласка нациста у главне градове Европе. На натпису „Југославија” стајала је слика једног града где људи бацају цвеће на нацисте и схватио да се ради о Марибору. Чим сам после тога имао састанак са директором музеја исказао сам протест јер Марибор никада није био главни град Југославије а као што се зна, Немци су тај део Словеније анектирали, из Марибора протерали Словенце и населили Аустријанце. Указао сам директору да је такву слику могао да види и у Загребу, јер су они са одушевљењем сачекали нацисте и нигде више у Југославији. Београд је био разрушен град у који су Немци ушли као непријатељи и као непријатељи су и изашли. Он се извинио и замолио да пошаљемо званичну слику Београда, казао да ће променити поставку и променити фотографију где ће се јасно видети оно што су историјске чињенице. Ми смо били на правој страни, зна се шта су Срби и где су били и то једноставно мора да се зна – истакао је градски менаџер.
